Zovem se M. Rođen sam 1990. godine. Početkom decembra saznao sam da sam HIV pozitivan.
Prvo osećanje je bila velika utučenost i šok. Razmišljao sam o svemu, bio uplašen, mislio sam da ću ubrzo umreti, čitao sam razne članke po internetu koje su pisali ljudi koji su navodili statitistike stare dve decenije i nisu dovoljno kompetentni da pišu o HIV-u. Pošto sam otkrio HIV bukvalno na vreme, svega oko tri meseca od početka infekcije, doktori na infektivnoj klinici su mi sve detaljno objasnili, da je HIV hronična bolest sa kojom se živi sasvim normalno uz terapiju. Naravno, dobio sam svu moguću podršku u infektivnoj klinici, od medicinskih sestara do doktorki. Neizmerno sam im zahvalan na svemu.
Kako su reagovali porodica i prijatelji na tu vest?
Nikome iz porodice nisam otkrio svoj HIV status jer nisam znao kako bi sve to shvatili. Ne želim da brinu zbog mene. Što se tiče prijatelja, samo dve osobe znaju za moj status, i od njih imam veliku podršku.
Kada si saznao za Crvenu liniju i kako si se uključio u njihov program podrške?
Za Crvenu liniju sam saznao na infektivnoj klinici od doktorke, čiji sam pacijent. Pošto sam bio u psihičkom rasulu kad sam prvi put došao kod nje, da bi me smirila, uputila me na Crvenu liniju i upoznala me je sa osobom koja 20 godina uspešno živi sa HIV-om. Ta osoba je aktivista Udruženja Crvena linija. On mi je mnogo pomogao, uputio i pružio veliku podršku za mnoge stvari. Želim ovim putem da se zahvalim još jednom Crvenoj liniji, kao i doktorkama sa Infektivne klinike.
Kako izgleda tvoj život sada?
Živim sasvim normalno, kao i pre nego što sam saznao za svoj status. Jedina razlika je što se sada više trudim da se hranim zdravije i da budem fizički aktivniji. Naravno, uzimam terapiju lekovima na vreme. Sve ostalo je ostalo isto. Pošto sam relativno skoro saznao da sam HIV pozitivan, nisam se susretao lično sa predrasudama. Moj status zna jako malo ljudi, mislim da je tako najbolje.
Da li smatraš da su u Srbiji osobe koje žive sa HIV-om više diskriminisani nego što bi bili u nekoj drugoj zemlji?
Da, mislim da su HIV pozitivne osobe u Srbiji mnogo više diskriminisanije nego u većini ostalih evropskih zemalja. Zbog velikih predrasuda o ovoj hroničnoj bolesti ljudi u našoj zemlji često nemaju razumevanja prema obolelima. Neke od zabluda i laži vezane za HIV, ne samo u Srbiji, već uopšte i na Balkanu su da se HIV može preneti dodirom, zagrljajem, razgovorom…
Da li je Novi Sad otvoren za ljude koji žive sa HIV-om?
Mislim da Novi Sad još nije otvoren za ljude koji žive sa HIV-om. U odgovoru na predhodno pitanje je objašnjeno zbog čega. Verujem da će se situacija drastično popraviti u narednih 10-ak godina.
Na koji način ukazati društvu na probleme koji postoje?
Da bi se ukazivalo društvu na probleme sa kojima se oboleli susreću, mora se više istupati u javnost, kao i širiti svest, da je HIV jedna hronična bolest sa kojom se normalno može živeti, da svi moramo biti jednaki jer svaki život mora isto vredeti. Jednostavno, svima može da se desi.
Da li se dovoljno radi na prevenciji HIV-a?
Ne radi se dovoljno na prevenciji HIV-a u Srbiji. Pre svega, naša zemlja je zakazala na edukaciji o svim polno-prenosivim bolestima, a pogotovo je to izraženo kod HIV-a. Mnogi medicinski radnici uključujući i doktore o HIV-u znaju uglavnom površno, a često su i sami u zabludi oko ove hronične bolesti. Potrebno je edukaciju o ovom oboljenju pre svega započeti već u srednjim školama, u pubertetskom periodu i tako širiti svest, da je upotreba kondoma poželjna jer sem HIV-a, kondom štiti i od drugih polno-prenosivih bolesti kao i od neželjene trudnoće. Treba širiti svest da se HIV ne prenosi poljupcem, razgovorom, dodirom, zagrljajem, itd. Da bi sve ovo uspeli, država mora više da ulaže u zdravstveni fond za polno-prenosive bolesti, a potrebne su i posebne obuke psihologa za pružanje podrške HIV pozitivnim osobama, jer mnogi od njih su skloni depresiji i često se osećaju usamljeno. Čvrsto verujem da će u narednih 15 godina biti mnogo više tolerancije prema obolelima i da će se napornim radom i edukacijom dosta ljudi edukovati i shvatiti i sami, da svakom može da se desi i zato preuzeti preventivne korake da bi se sprečilo izlaganje infekciji.
Pripremio: Miljan Stojmenović
Razgovor sa sagovornikom omogućila nam je organizacija Crvena linija.
Udruženje Crvena linija je osnovano 30. marta 2010 u Novom Sadu zarad organizovanog delovanja na obezbeđivanju psihološke, socijalne, pravne, zdravstvene i druge zaštite, podrške i pomoći osobama koje žive sa HIV-om i članovima njihovih porodica, kao i radi javnog zagovaranja i zalaganja za promenu odnosa društva prema osobama koje žive sa HIV infekcijom.
Bavi se prevencijom HIV infekcije, seksualno prenosivih infekcija, hepatitisa B i C. Pored toga i pružanjem psihosocijalne podrške, praktične pomoći i asistencije osobama koje žive sa HIV infekcijom (PLHIV).
Volonteri udruženja s pažnjom pristupaju radu sa korisnicima i zainteresovanima za informacije iz pomenutih oblasti, putem dežurstva u kontakt centru od 09.00 – 13.00 h svakog radnog dana.
Za uspešno funkcionisanje Udruženja Crvena linija zaslužna je predanost i humanost volontera, stručnih saradnika, kao i nediskriminišući, anoniman i poverljiv pristup u radu sa svim našim korisnicima.
Obezbeđuju širok spektar podrške osobama koje žive sa HIV infekcijom (personalna asistencija, kućne posete, praktična pomoć, pomoć eksperata, besplatni kursevi i sl). Poseban vid podrške PLHIV osobama čini rad u okviru grupa samopodrške gde se osobe sa istim ili sličnim problemima sastaju i u sigurnoj atmosferi razmenjuju svoja iskustva.
O projektu
“Pričam ti priču” je projekat kroz koji vam predstavljamo živote mladih iz Novog Sada, naročito onih iz ranjivih grupa. Objavljivanjem istinitih životnih priča želimo da podstaknemo pre svega mlade, vršnjake naših sagovornika, ali i sve druge ljude da razmisle o problemima sa kojima se neki od njih susreću, kao i da doprinesemo inkluziji ovih grupa mladih u Novom Sadu. Projekat “Pričam ti priču” sprovodi Udruženje Remiks iz Novog Sada, a podržan je od strane Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada – Kancelarija za mlade kroz Javni konkurs za dodelu sredstava za realizaciju programa i projekata od javnog interesa u oblasti omladinskog sektora kojim se ostvaruju ciljevi i sprovode aktivnosti definisane aplikacijom Novi Sad Omladinska prestonica Evrope 2019. godine, a u skladu sa Lokalnim akcionim planom politike za mlade Grada Novog Sada za period 2015 – 2018. godine.
