Završen je jubilarni deseti Lovefest

U Vrnjačkoj Banji od 4. do 6. avgusta održan je jubilarni deseti Lovefest. Prema rečima organizatora tokom ova tri dana zbirno je bilo preko 80 000 ljudi.

Festivalski prostor je bio, kao i prošle godine, pored jezera, a sve tri bine: Fire, Energy i Live bile su dobro posećene. Najveće gužve bile su na Fire bini koja se vodi kao glavna bina, ali i Energy je ugostio brojne ljubitelje elektronske muzike. Uprkos želji da zabeležim kamerom neke od momenata na ovim binama u udarnim terminima, upravo zbog gužve nije bilo moguće probiti se blizu. Moja malenkost, očekivano, zato je provela festivalske dane ispred Live bine jer su tamo bile gitare, bubnjevi, klavijature i brojni drugi instrumenti čiji sam veliki ljubitelj.

Prema mišljenu dosta posetilaca program Live bine bio je najjači prve večeri međutim meni su sve tri večeri bile izuzetno jake. Od najavljenih izvođača jedino je Irie FM otkazao dolazak.

Pa da krenemo od početka.

Četvrtak, 4. avgust

Dan je počeo odlaskom do bazena gde je H2O stage već uveliko radio i gde su se već okupljali prvi posetioci. Festivalsko raspoloženje već se osećalo u vazduhu.

Program na Live bini počeo je već u 20h nastupom uvek veselih Samostalnih referenata. Probili su led i žurka je mogla da počne.

Usledio je mostarski Zoster koji je publiku zadržao u dobrom raspoloženju, đuskali smo za sve pare. Odlična svirka i brojni hitovi poklonjeni su Lovefest publici, a Mario Knezović nakon nastupa u razgovoru za Remix Press nije krio svoje oduševljenje publikom, festivalom i Vrnjačkom Banjom. Moje neizostavno pitanje bilo je kada planiraju dolazak u Novi Sad na šta je odgovorio na jesen, čim zahladni malo. Nastup su završili u vrlo sporom ritmu da bi se „rastali u miru i ljubavi“ sa publikom, kazao je Mario. Ne zameramo ništa, trebalo je odmoriti noge i ruke za Partibrejkers.

Na samom početku nastupa Partibrejkers je imao problema sa monitoringom. Vidno ljut, Cane je bacio jedan monitor iako i posle njega neko nastupa (a i njima treba ta oprema), a zatim i najavio da ćemo možda prisustvovati najkraćem njihovom koncertu. To se nije desilo jer su problemi rešeni, a Brejkersi su uprskos svemu dali svoj maksimum da publika bude zadovoljna.

Za razliku od nekih prethodnih koncerata Ramba Amadeusa koji mi nikako nisu prijali, ovaj lavfestovski je bio iznenađujuće zabavan, a i drugačiji jer je na bini imao trubača, saksofonistu, klavijaturistu i bubnjara, uz svoju gitaru naravno. Možda je do drugačijih aranžmana pesama ili do činjenice da nije previše pričao nepotrebne stvari, ali bila je ovo prava poslastica od svirke. Jedino su mi nedostajale neke baš stare pesme da dobije desetku od mene.

Za kraj, rekla bih spektakularni kraj prve večeri, Ritam nereda i eksplozija energije u publici i na bini. Početak uz pesmu „Daleko putujem“, a jesu daleko putovali da bi stigli i dočekali 2 sata posle ponoći da izađu na binu, nagovestio je odmah da sutradan ujutru nećemo imati glasa. Žestok tempo koji su zadali na početku su održali do kraja. Vrhunska svirka i odličan zvuk u publici zahvaljujući majstoru Piku, kao što to inače i biva na njihovim nastupima. Svaka čast.

Vreme je bilo da se „daleko“ putuje do kreveta i odmore noge za sledeći dan koji je bio u znaku hip-hop i rep muzike.

Petak, 5. avgust

Ko se u 20h nije „nacrtao“ ispred Live bine grdno se prevario. Kao što pomenuh veče je bilo obojeno hip-hop i rep muzikom, ali na samom početku večeri beogradski bend Degeneza zaslužio je da se poklonimo njihovoj mladosti, energiji i odličnom zvuku. Onda neka vas ne čudi što smo mi, malobrojna publika tražili bis kao da sviraju hedlajneri, a oni, na naše veliko zadovoljstvo, to i uradili. Degeneza je pobedila na Bunt rok festivalu ove godine, osvojila drugo mesto na banjalučkom Demofestu, a njihov gitarista poneo titulu najboljeg gitariste tog festivala. Dokazali su da je to sve zasluženo i opravdano. Imaju sve preduslove da za nekoliko godina budu u udarnim terminima brojnih festivala.

Iskaz je izleteo na binu 15 minuta nakon Degeneze i napravio haos. Verujem da je dodatni motiv za njihov fenomenalni nastup bila upravo publika koja je skakala i radila sve što joj se kaže. Jedan od momaka iz prvog reda imao je čast da peva zajedno sa njima jer je Kiza nekoliko puta silazio u publiku i davao mu mikrofon. Sve pohvale za ovog momka koji je znao sve tekstove. Opšte je poznato da Iskaz nikada publiku ne ostavlja ravnodušnom, a njihovi nastupi su uvek prilika da dobijete upalu mišića. Broj posetilaca se povećavao rapidno kako je svirka odmicala, pa smo uz završnu „Bombu“ svi skakali kao da nam je zadnji skok (daleko bilo 🙂 ).

Stereo banana, veseli duo iz Niša, očigledno ima sve veći broj fanova. Njihovi šaljivi tekstovi mamili su osmehe, a publika je nastavila da se dobro zabavlja, baca rime i skače ne očekujući iznenađenje koje je usledilo pred kraj nastupa. Bili su počašćeni lubenicom! Naopak je iz kutije izvadio isečene komade lubenice i bacao u masu, a poslednje parče je u slast pojeo sam.

Edo Maajka, Frenki i  DJ Soul izazvali su veliko oduševljenje svojom pojavom i nastupom, a publika je znala gradivo vrlo dobro iako Edo retko nastupa u našim krajevima. Vrlo je harizmatičan kao izvođač i ume da pobere simpatije na prvu te se ljubav publike prema njemu mogla osetiti u vazduhu. I još jedna tura skakanja, glasnog pevanja, ovacija i aplauza ove večeri nije izostala.

Marčelo i Napeti Kvintet sam, na veliko i neskriveno zadovoljstvo, slušala uživo treći put u poslednja dva meseca. Umetnik kakav je Marko Šelić na našim prostorima retko se rađa, ako smem da primetim, a tokom poslednje dve godine njegovi nastupi su obogaćeni džez aranžmanima zahvaljujući ekipi vrhunskih muzičara koje je okupio oko sebe. E sad kad onome što on radi godinama dodate taj začin dobijate lekovitu smešu koju smeju da koriste svi od dece do penzionera. Iskreno, volela bih da ova priča potraje, ali znajući sve faze kroz koje je prošao, verovatno će i ova u nekom momentu biti prevaziđena i zamenjena nečim drugim ništa manje interesantnim. Pomislio bi čovek da je nama u publici ponestalo snage, ali naprotiv-Marčelo, Ministar Lingvista i fenomenalna Nensi svojom energijom zadavali su nam domaći zadatak na koji smo uspešno odgovorili. Svaka pesma je ozbiljna priča, ali da ne bi ubili u pojam teškim temema svoj nastup uspešno balansiraju veselim pesmama kakva je, recimo, „Otkucaji“. Ton je bio odličan i javno pohvaljujem svog druga Miku koji im je radio ton prvi, ali ne i poslednji put. S obzirom na to da je Marčelov koncert počeo rečima da im je prošlogodišnji nastup na Lovefestu bio jedan od najboljih, pitala sam ga kakvi su mu utisci od ove godine-da li su zadržali taj osećaj ili misli da je bilo još bolje. Njegov lični utisak je da je ovaj nastup bio još bolji jer bend više nije „mlad“, tada su bili sveže okupljeni iako svi imaju mnogo iskustva, održali su preko 20 koncerata za proteklih godinu dana i naučili su kako „dišu“. Ja bih se složila sa tim i želim, ovom sad već ne tako „mladom“ bendu, još mnogo uspešnih zajedničkih koncerata.

Završnica druge večeri bila je, za mene lično, šokantna. Moram priznati da sam za Mimi Mercedez čula tokom najave izvođača ovogodišnjeg izdanja Lovefesta tim je moje iznenađenje bilo veće kada je publika počela da je doziva i kada je upala u ekstazu kada je Mimi Mercedes izašla na binu u pratnji dve plesačice i četiri momka koji su statirali kao obezbeđenje. Prvi red je bio prebukiran, pevala se svaka reč, balavila su sva muška usta. Tekstovi vrlo diskutabilni za moj ukus, ali kažu da je ona kontroverzna reperka. Ok, slažem se, ali mi se ne sviđa oduševljenje maloletnika ili mlađih punoletnika (ko bi ga znao, to se danas teško procenjuje) koji su napunili prve redove, a koji još uvek, sigurna sam, ne kapiraju istinski o čemu ona to peva. Ja kapiram jer imam duplo više godina od njih i zato i brinem.

Subota, 6. avgust

Treće veče na Live bini bilo je najšarenije. Otvorili su ga kraljevački Krstaši koji furaju svoju autorsku priču punim gasom. Nedavno su izdali svoj prvi album „Noć“ i uspešno su ga promovisali i na Lovefestu pokazujući koliko su usvirani i žestoki. Probijaju se polako, ali sigurno osvajajući publiku tvrdim gitarskim rifovima i temama bliskim svima nama te zbog toga uspešno i plivaju u pank rok vodama.

Straight Jackin je još jedno iznenađenje za mene na ovom festivalu, ali prijatno. Na bini su se prvo pojavila tri muzičara uvodeći nas u priču bluz notama, a onda je izašao Jugoslav da baca rime na šta je publika odreagovala vrlo ushićeno. Vratio nas je u raspoloženje od prethodne večeri. Nije bilo osobe koja nije đuskala. Jednom od članova benda bio je rođendan te se nadam da je i njima na bini bilo isto tako dobro kao i nama dole jer su bili prilično statični tokom nastupa. Jugoslav je najavio da 19. avgusta svira u Beogradu te ako volite ovaj bend bacite pogled na njihovu Facebook stranicu da se informišete.

Na bini mrak, ali se nazire silueta frontmenke, basistkinje i pevačice benda E-play, Maje Cvetković, koja me svaki put oduševi pokazujući koliko uživa na sceni, koliko dominira na basu i koliko deluje autoritativno. Odustvo rasvete i instrumentalni uvod bili su savršeni. E-play jedan je od najboljih domaćih alternativnih rok bendova sa upečatljivim nastupima kakav je bio i ovaj. Maja na basu i Nemanja na gitari su u potpunom zanosu dok sviraju i uživanje je gledati ih isto koliko i slušati ih, kao i Kiku koja uleće na binu, pleše i peva, i dodatno pojačava utisak koji ostavljaju. Stvorila se gužva tokom njihovog nastupa i drago mi je zbog toga jer je ovo bio njihov prvi nastup na Lovefestu za deset godina postojanja festivala ljubavi. Maja je tokom razgovora pred nastup izjavila da je oduševljena festivalom, prostorom i brojem mladih ljudi koji su tu. Istakla je da Lovefest spada u pet najozbiljnijih festivala u Srbiji. Očekivanja u vezi svirke su joj se ostvarila-bilo je dosta ljudi i bilo je fenomenalno.

Irie FM trebalo je da nastupaju nakon njih, ali otkazali su svoj nastup. Govorkanja kažu da su otkazali zbog najavljenog nevremena, ali pošto se niko zvanično nije oglasio po tom pitanju, ne mogu da tvrdim da je to istina. Inače, nevreme je na svu sreću izostalo, a kiša je neprimetno sipila u pojedinim momentima.

Možda ne umete iz prve da napište pravilno Disciplin A Kitschme, ali naravno da znate da se radi o velikanu ne samo naše već cele ex Yu scene, Dušanu Kojiću Koji, i njegovih saboraca. Već neko vreme uz bubanj, bas i glas imaju i usnu harmoniku i zvuče predobro. Mantrični stihovi i odličan ritam rasplesali su nekoliko hiljada ljudi, a hitovi poput „Neukusu treba reći ne“, „Samo disciplina“, „Zeleni zub“, „Ako ti je glasno“, najnoviji „Zaboravili rokenrol !?!“ i mnogi drugi pevani su horski.

Pružili su vrhunsku svirku opradavajući status kultnog benda srpske rokenrol scene, a do tog statusa nije bilo lako doći.

Imala sam čast da porazgovaram sa Kojom pred svirku i tokom razgovora podsetio me je da je Disciplina kičme imala trnovit put, gazila po rajsenadlama i ekserima dok je Šarlo Akrobata u okviru Novog talasa imao mnogo lakši prolaz i munjevit uspon. Mladim bendovima poručio je da istraju, da insistiraju na svom izrazu, da izguraju svoje ideje navodeći da je Disciplin A Kitschme primer toga. Put im je bio pionirski uz mali broj medija na velikoj teritoriji, a u eri interneta gde smo zatrpani svim i svačim čovek bi trebalo da dobro razmisli šta će da sluša. Apsolutno se slažem sa ovom njegovom konstatacijom.

Ko prati Bjesove zna koliko oni uživaju u svojim nastupima koji često budu višečasovni. Iako je trebalo da sviraju sat i petnaest minuta, Bjesove smo slušali više od dva sata na obostrano zadovoljstvo. Dotakli su se čak i prvog albuma, ispunjavali želje, a mene je, priznajem, uhvatio strah kad je Zoran Marinković najavio da sledi pesma “Kiša”. Pomislih da će je prizvati, na svu sreću nisu. Pored svojih brojnih hitova poput pesama “Avioni pevaju”, “Ime”, “Bolje ti”, “Čak i da mogu”, “Kad mi stane dah”…odsvirali su i obrade pesama “Aikido” (Braća Left), “Nebo” (Električni orgazam), “Ustaj majko zemljo” (The Stone). Dužoj satnici očigledno možemo zahvaliti izostanku jednog benda što Bjesovima zaista nije bilo teško palo da na bini budu više od 2 sata. Kada je najavljena poslednja pesma kao tuš od sedam minuta noge su počele da me izdaju. Verujem i druge, ali izdržalo se.

Oko 15 minuta do 4 sata ujutru Live bina “spustila je zavesu”. Program je bio zaista dobro koncipiran, a izgleda da je žanrovsko grupisanje izvođača u petak ipak bio najbolji pogodak. Ostaje žal što neki izvođači nisu bili baš voljni da daju izjave svim zainteresovanim novinarima te sam ostala bez saznanja recimo kakve je utiske Edo Maajka poneo sa Lovefesta iako sam cupkala u mestu jedno 15 do 20 minuta dok je pričao sa drugima i čekala svojih 5 minuta za razgovor. Ostavljam u amanet organizatorima da poboljšaju uslove za rad novinara i da se usaglase o nekim pravilima sa timom na terenu, ali ovde ipak nije mesto da se o tome piše jer vas ne zanima ta tema.

Na Fire i Energy bini neumorni su ostajali do 7 sati ujutru, a nakon kratkog sna nastavljali sa zabavom na bazenu. Ove bine ugostile su brojne poznate DJ-eve te su na jubilarnom izdanju nastupali: Sven Vath, Ellen Allien, Ben Klock, Pan-Pot, Marko Nastić i Dejan Milićević, Anthony Parasole, Phil Weeks, Rick Wilhite, Nikola Vemić i mnogi drugi.

Punog srca što sam videla brojne prijatelje iz Vrnjačke Banje, Kraljeva, Novog Sada i drugih gradova, kao i prijatelje muzičare koje od srca i iskreno podržavam u njihovom radu, drage kolege i koleginice iz medija bez kojih nijedan festival ne prolazi jer se u ovim teškim vremenima borimo za rokenrol svim snagama, završila sam svoje putašestvije 7. avgusta u večernjim satima s prstom na čelu šta mi ovo treba u kasnim tridesetim godinama? Odgovor je krajnje jednostavan: obožavam to što radim i radiću dok me noge nose jer moja ljubav prema muzici je bezgranična te je za mene svaki festival koji posetim festival ljubavi :).

Tekst i foto: Ivana Jovanović