Jedan od po mnogima najkvalitetnijih bendova sa prostora bivše Jugoslavije, mostarski Zoster, proteklog vikenda održao je dva koncerta u novosadskom klubu Gerila. Kako organizatori ističu, bila su to dva najbolja koncerta održana u ovom klubu ikada.
Prvo veče smo propustili ali smo dobili informaciju da je bila tolika gužva da niste mogli pasti sve i da se spotaknete jer slobodnog prostora među ljudima nije bilo. U subotu situacija je bila minimalno blaža, tek toliko da se kroz klub moglo prolaziti, doduše otežano ali moglo je.
Zoster je vrlo specifičan bend po mnogo čemu. Na svojim počecima okarakterisani su kao reggae bend, a nakon četiri izdata albuma postali su bend koji je izgradio sopstveni zvuk, zvuk koji mnogi mlađi bendovi postavljaju sebi za cilj. Svoju dominaciju na bini i zašto ih Novosađani toliko vole, pokazali su koncertima za pamćenje i to dve večeri za redom. Nastup koji je trajao sat i po, ispunili su hitovima kojih Zoster ima mnogo. „Gavrilo“, „Ko je jamio jamio“, „Bezbolnim palicama“, „Volio sam te“, „Banana stejt“, „Utopija“, „Osjećam se“, „Imači kada“, „Majka jamajka“, „A gdje sam bio ja“, „Budi svoj“, „Plačeš“, „Na kamenu“…i još mnogo pesama izvedeno je u ove dve noći pred Novosađanima.
Da su u publici bili samo i isključivo istinski fanovi ovog benda videlo se po tome što su sve pesme svi pevali od reči do reči, od početka do kraja. Slučajnih prolaznika teško da je bilo, a to nam upravo pokazuje koliko obožavatelja svog dela imaju. Publika je činila hor kojim je gitarista Atila s vremena na vreme dirigovao i činio atmosferu ravnu onoj koju najčešće doživljavamo u velikim koncertnim prostorima.
Ma koliko ovaj bend zaslužuje koncert u mnogo većim prostorima, prisnost na koncertima poput ovih u Gerili su nešto što ostavlja mnogo jači utisak i lepši osećaj na publiku. Najbitniju kariku, kada je nastup u pitanju, čini pevač Mario čija sama pojava je jedna od specifičnosti već pomenutih. Njegove kretnje na bini i mimika deluju potpuno hipnotizujuće. „Kakav car“ čulo se u pauzama između pesama a sa prvim tonovima svake naredne pesme, izuzetno raspoložena publika pravila je stadionsku atmosferu i neizmerno se radovala svakoj sledećoj.
Vreloj atmosferi doprinela je i velika vrućina, što zbog ogromne gužve što zbog skoro pa letnjih temperatura napolju. Iskusna ekipa koja je stajala ispred bine, došla je spremna na ovaj koncert. Jedan od njih pametno je poneo peškir koji je u jednom momentu završio u Mariovim rukama. Pola spas od vrućine, pola rekvizit za zanimljivu koreografiju, peškir je u par navrata bio spas i za one u prvim redovima jer ih je Mario istim hladio.
Zosterovci nisu skloni preteranoj verbalnoj komunikaciji sa publikom pa sem „Hvala Novi Sade! Mi smo Zoster grupa, vaša grupa!“ nismo mogli da čujemo. A kada imaš toliko kvalitetne pesme, reči između njih nisu potrebne. Ono što do sada, bar mi u Novom Sadu, nismo imali prilike da vidimo, je Mariovo znanje kada je u pitanju sviranje klavijatura a ovog puta za kraj priredio nam je i to zadovoljstvo. Koncert je zatvoren pesmom koju zajedno izvode sa Sergejom Trufunovićem „Iz pi…e sam materine“ a sve što smo mi mogli je da konstatujemo kako je vreme prošlo brzo i da bismo voleli da Zoster ima zakazan makar još jedan koncert u našem gradu. I opet bi karte bile rasprodate.
„Vrijeme će doći, da znaš da će doći
ali ne čekam ja
vrijeme će doći, pokazati svima
ne brinem ja…”
Više fotografija pogledajte ovde.
Andrea Magazin
Foto: Andrea Magazin/Ivana Jovanović
