PODELI

Jasna Žugić je u Novi Sad došla 2008. godine kada je započela studije. Pitanje je koje studije, pošto voli da se šali na društvenim mrežama povodom toga: ”Sve što je na društvenim mrežama ne mora da bude istina, ali nekako sve što tamo vidimo shvatamo za ozbiljno,” tako da njoj na Facebook profilu piše da studira fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu, dok njen CV ipak upućuje na žurnalistiku na Filozofskom i master na FTN-u.

“Kad sam završila master na FTN-u, a osnovne studije na Filozofskom fakultetu, otišla sam ispred fizike i tamo sam se slikala ispred table na kojoj piše ‘Institut za fiziku’ i puno ljudi mi je čestitalo, mnogo njih misli da sam fiziku studirala i onda me pitaju kako to da sam iz fizike otišla u novinarstvo, organizaciju događaja i slično što je meni zabavno pa samo nastavim tu priču i često kažem da sam završila dva fakulteta, a nekad i tri”.

Znamo je kao jednu vrlo pozitivnu, preduzimljivu i radoznalu devojku avanturističkog duha koja voli da istražuje razne stvari i koja, kako kaže, uvek sebi napravi zabavu.

“Došla sam iz Bačke Topole, to je jedan mali grad na severu Vojvodine gde postoji super ekipa alternativnih ljudi koja je svesna toga da ako sama ne organizuje nešto, neće se ništa ni desiti. Onda se konstantno dešavaju neke svirke, filmovi, mali festivali, imamo i pozorište koje je renovirano nedavno tako da grad ponovo počinje da cveta što je meni jako drago. Ja sam iz takvog okruženja isto to nastavila u Novom Sadu, međutim, ovde me je dočekalo sve to samo u mnogo većoj meri.”

Jasna voli da uči jezike, kao i da traži među sličnim jezicima neke iste reči koje imaju različito značenje, a kada je reč o novosadskom akcentu, ispričala nam je jednu anegdotu. “U Novom Sadu sam 11 godina,  a pre nekoliko godina sam nesvesno počela da pričam kao Novosađani. Ono što je specifičnost novosadskog naglaska je to što ne može da se kaže slovo o kako bi trebalo nego više žvuči kao u. Tako se desila situacija da nisam shvatila šta mi govore ljudi. Jedna devojka mi je rekla: Nemojte ići još kući, ostanite na klupi. Mislila sam, što bih sedela na klupi, idem kući. Onda sam shvatila da je rekla da ostanemo na klopi.”

“Ono što meni ljudi stalno govore jeste da mogu da nađem zabavu gde god, odnosno, ja samoj sebi pravim zabavu pa to radim i u Novom Sadu.” Apropo ove rečenice, Jasna nam je otkrila da je Novi Sad upoznavala tako što je noću šetala, sama ili sa prijateljima i tako upoznavala razne ulice i pasaže. “Ono što me je jako zbunjivalo jeste to što je u mojoj glavi Dunav išao samo pravo kroz grad, nije skretao nigde i mislila sam da su fakulteti jako daleko od Bulevara oslobođenja, a u stvari je tu odmah i kada sam shvatila da Dunav ipak skreće negde, shvatila sam da su neke ulice blizu i da su određeni delovi grada jedan pored drugog. To mi je bilo vrlo zanimljivo i je l moguće da sam uopšte mislila da ide pravo i zašto bi reka morala da ide pravo?”

Ono što takođe izdvaja jesu razgovori sa novim ljudima koje je upoznala na fakultetu, a koji su bili o raznim idejama, određenim konceptima i u tome je posebno uživala.

“Na fakultetu kao što je Filozofski susrećeš se sa novim stvarima. Novinarstvo nismo nikad učili pre toga, možda je drugačije ljudima koji idu na geografiju, biologiju, a možda i nije, možda je i njima sve tamo novo u odnosu na ono što se radi u osnovnoj i srednjoj školi, ali meni je bilo super zanimljivo. Razvili smo neki vrlo specifičan jezik u koji smo ubacivali ekonomske izraze verovatno jako pogrešno jer ništa nismo znali, ali nema veze, ta sama spoznaja da sigurno sve pogrešno koristimo bila je dovoljno zabavna.”

Novi Sad je Jasni osim raznih događaja i gomile ljudi sa kojima može da razmenjuje mišljenja pružio i neformalno obrazovanje.

“Mnogo stvari me zanima i u tom smislu sam mogla da širim svoje znanje do beskraja, što u manjoj sredini ne možeš toliko često koliko bi želeo i u najrazličitijim sferama.”
Tako je i upoznala  grupu biciklista koja, kako kaže, želi nešto da menja u gradu. Prva stvar koju su pomoću protesta promenili jeste to što su ulica Modene i Njegoševa sada biciklističke, a Jasnina prva aktivnost bila je mapiranje biciklističkih staza i njihovog stanja pre oko šest  godina i od tada radi sa biciklistima konstantno.

“Procena biciklista u saobraćaju 2010. bila je samo 3% i to je bio trend u opadanju, a sada je 10% što je ogromna razlika. Recimo, gradovi početnici imaju do 10% biciklista učesnika u saobraćaju, oni koji su srednji imaju 10-20%, a gradovi super zvezde biciklizma imaju oko 30% biciklista učesnika u saobraćaju. Tako da mi sad prelazimo iz nekog početnika u srednji nivo i ja sam jako srećna zbog toga.” Novosadska biciklistička inicijativa je radila zdušno na porastu biciklista, ali je važno i da postoji i politička volja da ovaj grad bude biciklistički grad.

O svom timu Jasna kaže: ”Ima nas mnogo i znamo da se igramo. Ako imamo dobar plan i dobre argumente, svi nas čuju. Naš predsednik Marko je pravnik, lepo prati sve procedure, drugi Marko je super operativac, imamo Agneš koja radi sa volonterima. Ona je isto iz tog polja neformalnog obrazovanja pa u tom smislu ima iskustva. Ima puno ljudi zainteresovanih za biciklizam tako da lepo radimo i rešavamo stvari. Ove godine imamo projekat sa Opensom koji se zove Pogon 19. Imamo dosta aktivnosti koje služe da bismo popularizovali biciklizam među mladima pa između ostalog i biciklistički bioskop na koji su nam dolazili oko 200 do 250 biciklista. Imaćemo radionicu na kojoj ćeš moći da naučiš da sam popraviš svoj bicikl, a ono što je meni najzanimljivije, sa mladima ćemo napraviti radionicu na kojoj će sami moći da osmisle svoj kargo bicikl, dakle bicikl na kom možeš da nosiš gomilu stvari, a na kraju ćemo jedan od tih bicikala koji bude najfunkcionalniji izraditi. Tako da ne samo da će imati radionicu na kojoj će slušati kako je kargo bicikl super nego će imati priliku da osmisle i da vide rezultat svog rada. Što je meni posebno zanimljivo jer ljudi često pričaju kako imaju puno teorije, a nemaju prakse, pa evo, sad donosimo praksu. U suštini, imamo nekih desetak aktivnosti koje su najrazličitije i zabavne su. Videće nas tokom cele godine svuda i vrlo se radujem tome i volim da radim sa tom ekipom. To je jedna od specifičnosti Novog Sada, u suštini šta god da te zanima, možeš da nađeš ekipu sa kojom ćeš na tom nečemu da radiš ili da uživaš.”

Šta bi za Jasnu bila prva asocijacija na Novi Sad?
“Nemam taj neki romantičarski odnos prema gradu kao što mnogi koji jesu iz Novog Sada imaju već vidim koji su problemi kao i šta bi moglo da bude problem i radim na tome da se to reši ili da se prosto spreči, da ne dođe uopšte do toga. U tom smislu, sada mi je vrlo često prva asocijacija na Novi Sad betoniranje ili izgradnja bez ikakvog urbanističkog plana, izgradnja na svakoj zelenoj površini, izgradnja ružnih stvari. Estetika je možda manje bitna, ali ovo je više egzistencijalni problem u smislu da razmišljam da li ćemo za 10 godina moći da dišemo u Novom Sadu koji već sada ima problem sa lošim vazduhom. Ostaće nam četiri parka i to je otprilike to. Tako da sada, preko društvenih mreža, pratim i ljude  koji se bore da se to ne desi i planiram da im se pridružim kad god budem mogla i za šta god budem mogla.”

Kako voli da pravi samoj sebi žurke, Jasna nam je izdvojila i dva super strava sećanja i aktivnosti. Jedna od tih aktivnosti traje još uvek, a to je pronalaženje stabala duda po gradu. Kada je diplomirala u junu, mesecu kada su dudovi zreli, svoju sreću izrazila je na sebi svojstven način.

“Došla sam u Kampus između Pravnog i FTN-a gde ima nekoliko stabala duda pa sam se pela tamo i jela. Onda sam shvatila koliko je to lepo i zašto to ne bih radila stalno, gde god ima dud. Evo u Dunavskom parku ima jedno drvo za koje znam, ima kod Mosta duge nekoliko stabala, kao i na keju kod Mosta slobode. Vozeći se i šetajući po gradu, zapazila sam gde šta ima i gde mogu da se penjem kao i šta mogu da jedem.”

Kako voli da pronalazi zelene kutke grada, sledeći zadatak koji je sebi zadala jeste istraživanje  šume koja se nalazi iza Galerije Matice srpske i misli da je ovo proleće savršeno vreme za to.

Jedna od akcija odnosi se na snimanje spota za pesmu “Duge donje gaće” Ramba Amadeusa. Jasna je sa svojim drugaricama, Majom i Leom, koje naziva ženama od akcije, za jedno popodne snimila i montirala spot u kom đuska na nekoliko lokacija u Novom Sadu. Kako kaže, najveća bojazan joj je bila da će je mama razbiti kada vidi da je u februaru napolju u pidžami. Međutim, ovaj spot joj je doneo mnogo lepih stvari, a kako se ispostavilo, postao je i omaž novosadskim grafitima kojih više nema. Pored dosta pregleda na YouTube-u, ova akcija donela joj je nova poznanstva i prijateljstva.

“Spot sad ima 16 hiljada pregleda i ljudi me na ulici prepoznaju, čak imam i jednog prijatelja preko tog spota. Dosta ljudi mi je tad pisalo, pronašli su me nekako na Facebook-u, verovatno zato što sam postavila spot na Rambov zid. Sa jednim momkom iz Sarajeva sam ostala u kontaktu i evo, videli smo se prošle godine. Tri puta sam ja bila u Sarajevu, uskoro on stiže kod mene u Novi Sad na nedelju dana da vidi kako izgleda ovaj grad. To je jedno sjajno iskustvo gde su nas svi ljudi čudno gledali na ulici, smejali su nam se, ali i mi smo se same sebi smejale pošto je bilo jako zabavno jer smo to tako ad hoc uradile. Na kraju je ispao totalni hit, Rambo nikad nije ni snimio spot, gomila ljudi je snimala sebe kako đuska, a RTV je iz nekog razloga shvatila da je ovo zvaničan Rambov spot i to vrte na televiziji i dalje, a ja ne mogu da verujem. Tako da, poznata sam možda nekim ljudima iz tog spota.”

Zahvaljujući spotu, Jasna je i upoznala Ramba nakon koncerta koji je održan u Pozorištu mladih i sa kojim je razmenila utiske o čitavoj akciji. Međutim, pobedu odnosi neko drugi, a to je Jasnina porodica.

“U suštini mi je najbolje što su moji roditelji neverovatno ponosni na taj video, oni su to svima poslali, svim prijateljima, rodbini i sad i dalje puštaju to prinovama u porodici što mi je jako zanimljivo, nikad me nisu zapravo kritikovli što sam u februaru bila napolju u pidžami.”

Fotografije ustupila Jasna iz sopstvene arhive

*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu”  koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“