Neki od najbitnijih albuma srpske muzike su kompilacije više izvođača – Paket aranžman (1980.) i Artistička radna akcija (1981.). Pomenuta izdanja su služila za afirmisanje novotalasnih grupa kroz njihove prve snimke. Dvadesetak godina kasnije, na stihove vladike Nikolaja Velimirovića, poznati srpski muzičari su uradili muziku. Album se zvao Pesme iznad istoka i zapada.
“Vreme brutalnih dobronamernika” je nastalo kombinacijom želja da se na jednom mestu okupi što veći broj autora pre svega metal scene i uradi muzika na stihove Milana B. Popovića.
Ekipa ljudi na ovom projektu broji… pa, mnogo. Osamnaest izvođača i pesnik. Ono što sprečava celu priču da potpadne pod ono standardno ” mnogo babica, kilavo dete ” je snaga vizije koju ovi ljudi dele. Oni tu nisu zbog novca, nisu tu ni zbog slikanja po medijima, već isključivo zbog umetnosti. I kao takvi, potpuno je nebitno da li je svaki prelaz u pesmama izveden na najbolji mogući način ili je vokal odlutao na pogrešno mesto. Oni ne lutaju, jednostavno, posvetili su se zajedničkom cilju – ostvarivanju svojih umetnosti u sklopu te iste, zajedničke umetnosti, i snazi ideje.
Milan B. Popović je pesnik dubokih, teških stihova. Njegova razmišljanja idu u pravcu samospoznaje i učvršćivanja pobede duha nad materijom. Borba u koju se upušta je bolna. Ovo je vreme brutalnih dobronamernika, ovo je vreme koje ima zube, ali Popović i ostali umetnici koji su uključeni u projekat su ti koji jače grizu. Jer mora tako. Glas ovih ljudi je iritiranje dobroćudnih kanibala i ima snagu ugriza koji preseca šaptave, licemerne demone. Popovićevi stihovi su ” vene koje ne venu “ (Urlik), pulsirajući aperkat za bezbrižne. Čovek mora da brine ako želi da utiče na svet u sebi i oko sebe, mora da preispituje svakodnevno da li je na pravom putu, da li je ideja koja ga vodi dovoljno jaka. Za sve ljude koji su uključeni u stvaranje ovog albuma može se reći da ne prave kompromise sa sopstvenom umetnošću. Neki od njih (Backbone, Darkshines, Asphalt Chant, Seraphim, Demether, Amaranth, Abonos, Heaven Rain) su bili sigurniji ovaj put, obojili Popovićeve stihove različitim nijansama topline, a svi su se uneli srcem u stvaranje. I to se oseti.
Kompilacija “Vreme brutalnih dobronamernika” nije isključivo skup metal bendova. Autori rep, ritam i bluz, rok izraza su takođe tu. Jer ne žele biti ” tamo “. Jer je ” tamo “ močvara bez ideje, mulj u kome se pliva u prazno. I ne žele da okače gitaru o klin. Borci su. Vek je ” zarđao “ i snaga duha je ono što čini da rđa ne padne i po njima. Suviše su te gitare jake, a stihovi oštri.
Miloš Živanović
