PODELI
Foto: Andrea Magazin

U subotu 25. maja pred 8.000 ljudi koncert za pamćenje održao je Dr Nele Karajlić sa svojim novim bendom koji je krstio imenom Osiromašeni uranijum. Veliki hitovi Zabranjenog pušenja odjekivali su Tašmajdanom puna dva sata. A kako je bilo na koncertu, pogledajte na fotografijama u galeriji.

Takve tekstove možete naći u većini reportaža raznih medija. Neka mi kolege ne zamere ali koncert kakav je Nele u subotu priredio, kao i sve što je u poslednjih 30 godina radio, zaslužuje mnogo više. Jer Nele je i dao mnogo više.

Dok sam putovala ka Beogradu, Nele je dao izjavu novinarima koju ću vam preneti jer mislim da je sve što on kaže, vrlo važno.

„Pionirsku maramu smo zaboravili 1984/85, tada je bila poslednji put u mojoj kući negde zaturena. Posle smo se drug Tito i ja posvađali, imali smo mali nesporazum, ali evo došao sam da se pomirimo, pošto je praštanje deo mog emotivno-intelektualnog koncepta“, objasnio je Nele.

Priznao je da, bez obzira na sve, voli i ovaj 25. maj, jer ga podseća na mladost i neko lepo doba. „Taj pojam maja i Jugoslavije iz onog vremna, ako otkačimo taj politički deo, bilo je nešto veoma pozitivno. Jugoslavija je bila zemlja u kojoj su ljudi bili nasmejani, a u zemljama koje su nastale posle nje nema nasmejanih ljudi“, kazao je Karajlić.

Usledilo je veče za pamćenje, zaista, ali krenimo redom. Zagrevanje za spektakl započeo je bend Elvis Jr Kurtovich, a nastavio beogradski bend Viva Vops. Nastup Elvis Jr Kurtovicha na žalost nisam videla jer je prevoz na koncert kasnio, ali Beograđani, čiji sam nastup videla, pažnju na sebe skrenuli su pobedom u televizijskom festivalu Bunt Rock pre dve godine, ali i zanimljivim imenom. Pratili smo ih u prošlih par godina i ono što su u subotu prikazali na Tašmajdanu je za svaku pohvalu, jer zvuk i energija koju su slali sa bine, obećava mnogo dobrih koncerata u budućnosti.

Foto: Andrea Magazin

Više fotografija Viva Vopsa pogledajte ovde.

Viva Vops i publika skandirali su na kraju “Nele, Nele” pozivajući ga da se što pre popne na binu jer je je 8.000 ljudi sa nestrpljenjem čekalo na njegov solistički koncert 23 duge godine. Pesma koja je otvorila ovo vrlo emotivno veče je “Javi mi, ja ću čekati”. Nakon prvih tonova Osiromašenog uranijuma publika ih je dočekala uzvicima oduševljenja a kada je čovek zvani “energija” istrčao u crvenom lepršavom odelu na binu, spektakl je mogao da počne.

Sledeća pesma bila je “Šeki is on the road again”. “Pre samo 45 minuta, dobio sam sms u kom je pisalo, sretno tebi i Tašmajdanu večeras, a u potpisu je stajalo, Šeki” rekao je Nele a publika je gromoglasnim aplauzom pozdravila Šekija i zajedno sa Neletom u glas otpevala ovaj hit. U narednih 120 minuta podsetili su nas na sve velike hitove Neletove omiljene grupe Zabranjeno pušenje, a ima ih mnogo. Dovoljno za dobra tri sata koncerta. Dobili smo dva i naravno da je publika želela i više, ali moramo uzeti u obzir da bi dva sata skakanja po bini i velikom delu publike bilo naporno, a ne čoveku koji je preživeo infarkt.

Foto: Andrea Magazin

Sat kasnije, Nele je najavio specijalnu gošću, Mariju Gajić, opersku pevačicu. Bilo je jasno da će otpevati pesmu “Piccola storia de grande amore”, pesmu o ljubavi između časne sestre Katarine iz Međugorja i italijanskog vodoinstalatera Đovanija. Sećam se da je upravo ova pesma bila često komentarisana kao vrlo hrabar potez u doba kada je nastala zbog, tada već nepovoljnih političkih struja u Jugoslaviji. Ta 1989. godina bila je deo predratnog perioda kada je svaka reč imala veliku težinu i kada je sve moglo biti povod za razdor između tri naroda. A ustvari, pesma je govorila o običnoj ljubavi kojoj ništa ne znače ni mesto, vreme, godine ni životni izbori. U to vreme, Nele je bio Fredi Merkjuri našeg doba i imao je svoju Monserat Kabalje. Zajedno na bini delovali su prelepo, Marija u dugačkoj svetlo plavoj haljini, Nele u svom crvenom lepršavom odelu, otpevali su ovu pesmu sa najvećim emocijama koje je najbolje Marija pokazala na silasku sa bine kada je svu euforiju i zadovoljstvo izbacila iz sebe jednim vriskom.

Ubedljivo najemotivniji momenat ove večeri bio je deo kada se Nele obratio publici i sa suzama u očima, pesmu koja je usledila  posvetio svom bratu Draženu koji je pre 7 meseci preminuo. “Sledeća pesma koju ćemo odsvirati bila je omiljena pesma mog brata Draleta koji je sada u vip loži gore sa svojim najboljim drugom” rekao je Nele i konstatovao da pesmu “Djevojčice kojima miriše koža”, a koju je Drale napisao, moraju bez greške odsvirati kako ih on ne bi kaznio odozgo. Publika je jedan dugačak aplauz posvetila Draletu i odala priznanje za sve ono što je dao Zabranjenom pušenju. Nisu izostale pesme poput “Il’ si bos il’ si hadžija”, “12 sati”, “Dan republike”, “Čejeni odlaze”, “Balada o pišonji i žugi”, “Tri ratna havera”, “Ženi nam se Vukota”, “Bubamara”, neizostavna “Zenica bluz”, “Gile šampion”, “Ljubav udara tamo gde ne treba”, “Od istorijskog Avnoj-a” i mnoge druge. U jednom momentu na bini se pojavio maršal u belom odelu i zajedno sa Osiromašenim uranijumom za bubnjevima odsvirao pesmu “Guzonjin sin”. Ove večeri, maršal je bio Perica Stojanović (ex Vatreni poljubac).

Pre nekoliko dana Nele je objavio novu pesmu, potpuno drugačiju od svega što je do sada radio. “Ti to ne razumeš” je pesma na kojoj je sarađivao sa predstavnicima novog pokreta Future folka koju čine Young Palk & Buraz Đans, a koji su sinoć bili i gosti na koncertu. Pesma se još nije dovoljno “uvukla u narod” pa su i velike reakcije izostale.

Jedan od gostiju koji je celo veče bio na bini je gitarista, član originalnog sastava Zabranjenog pušenja, Predrag Kovačević Kovalski koji je za ovu priliku došao iz daleke Kanade. Osiromašeni uranijum sastavljen je od sjajnih muzičara koji su ove večeri pokazali da Nele, pored toga što odlično zna šta radi, itekako ume i da izabere odlične mlade saradnike. Pored Ivana Zoranovića Kize, vrsnog gitariste, u širim muzičkim krugovima poznatog kao čovek koji svira nekoliko instrumenata i koji sa svim tim instrumentima može sve, bend čine: Aleksandar Crnatović – bas, Vladimir Djedović – klavijatura i Igor Jovčić – bubanj.

Ivan Zoranović/foto: Andrea Magazin

Dva sata je proletelo i ovom spektaklu došao je kraj. Publika ih je, naravno, dozvala na bis na kom su odsvirali dve pesme. Prva je bila “Sto načina” samo uz klavirsku pratnju i “Nedelja kad je otiš’o Hase” uz koju je Tašmajdan “eksplodirao”. Bilo je ovo jedno jugoslovensko veče, Dan mladosti pun nostalgije. Voleli ili ne državu o kojoj je Zabranjeno pušenje u svojoj karijeri najviše pevalo, definitivno je da mnogi upravo žale za istom, pa čak i ako se nisu ni rodili u njoj. Za nas koji jesmo, Zabranjeno pušenje uvek će biti neodvojivi deo nas, našeg detinjstva i odrastanja.

“Hvala Beograde, dao si mi razlog da počnem ponovo”, napisao je Nele nakon koncerta na svojoj zvaničnoj facebook stranici. U ime 8.000 ljudi koji su bili na Tašu, Neletu poručujem: “Nemoj da predugo čekamo.”

Kada bi se ovaj koncert trebao opisati u jednoj rečenici, to bi definitivno bila, “Jedan je Nele, neponovljiv i nezamenjiv”.

Više fotografija pogledajte ovde.

Foto i tekst: Andrea Magazin