PODELI

Novosadski bend dreDDup “zapržio” je novi album novim zvukom, novim članovima benda i eksperimentisanjem koje ih karakteriše od nastanka.

Frontmen benda, Mihajlo Obrenov, tokom intervjua otkriva identitet novih članova, priča o novom albumu, ali ima i iznenađenje za čitaoce našeg portala.

Skoro dve decenije postojanja i osam studijskih albuma je iza benda dreDDup. Šta karakteriše poslednji album?

Mihajlo: Pozdrav! Odmah da uradim malu ispravku, iako si donekle u pravu – dreDDup ima oficijalnih sedam albuma, a taj osmi iz 1998. nam je demo album – to ne računamo u pravi album i imamo još 6 takvih demo albumčića iz tog, da kažem, prvog perioda. Dakle sedam ljutih gusara! Poslednji album “DeathOven” je po meni (a to svaki put kažem za neki novi…hahaha), najbolji album koji smo uradili. Ali stvarno to mislim. Na stranu to što je teško premašiti prethodnik, pogotovo danas kad se ljudi brzo zasite nečega, ali mislim da smo u tome uspeli pošteno. Na prvom mestu sam prezadovoljan zvukom koji smo postigli, atmosferičnošću, pasažima, bojama, samim svetom koji se nalazi na njemu. Imaćete priliku da dok slušate pesme doživite film, veoma je slikovit.  Meni je svakako korak napred u odnosu na prethodne albume, a to je valjda i poenta? Produkcijski smo otišli gore, melodijski isto, kompleksniji aranžmani, gosti (kao i uvek), ma prezadovoljan sam. Želeo sam uraditi album koji vezuje stare 70s sintisajzere sa modernim ritmovima i našim zvukom, otišli smo 25 godina unazad sa pojedinim pesmama i malo eksperimentisali sa žanrovima koje do sada nismo doticali. Zvuk se dosta promenio, a da smo se opet potrudili da zadržimo jezgro. U svakom slučaju, nadam se da vas nećemo razočarati.

Novi album prilika je da čujemo do kakvih je personalnih promena došlo u bendu. Otkrij nam identitet sadašnjeg basiste i bubnjara.

Mihajlo: Novi album, novi zvuk, nova krv. Posle toliko članova i postava, bend je pomalo bio poljuljan poslednjih godinu-dve, nije se osećala članovska sigurnost. Bilo je vreme da se napreduje, a to se nije moglo u tom sklopu. Jednostavno bend mora da diše i da sazreva, a ne da stoji u mestu. Bila je potrebna promena, i to ozbiljna promena. Novi članovi su dugogodišnji prijatelji undergrounda, i naši dragi prijatelji. Basista je Mario – iz kultnog novosadskog rapcore benda Bao Vau. Čovek koji se ne boji eksperimentisanja sa zvukom, unapređuje svoj instrument, proučava  i pomera njegove granice, a i najvažnije od svega – ima stav u odsviranom tonu.  To je za basistu dreDDup-a vrlo bitna stvar. Drugi član je novosadska faca, da se tako izrazim, bubnjar koji je svirao u mnogim novosadskim bendovima (Ritam Nereda, Blitzkrieg, Concrete Sun, SOK 91..), inače poznata medijska ličnost iz spotova i tattoo salona – a to je Savara. Takođe čovek koji svoj instrument dobro poznaje, vlada njime savršeno i u slobodno vreme žrtvuje sove duplim pedalama. Davno niko nije uspeo tako dobro da me pokrene ritmom kao on, a svi znaju koliko sam ja ciničan prema svemu. Hahahaha. U svakom slučaju, bez bilo kakve skromnosti i preuveličavanja, ovo je najbolja postava do sada. Uverićete se na koncertima ako ne verujete.

Već ste objavili dva audio singla sa novog albuma, ali to nije sve.  Kakvo iznenađenje imaš za nas?

Mihajlo: Specijalno za Remix Press imamo još jedan singl spreman, ekskluzivno. Album je 95% gotov, ostale su još neke sitne prepravke i ulepšavanje (uništavanje), samo što ga nismo završili. Jedna po jedna pesma će se naći na Internetu i na kraju full album na bandcamp stranici, jer još uvek imamo pregovore sa izdavačima za materijalno izdanje koje je, u današnje vreme, čini mi se samo formalnost i „za slučaj atomske bombe“ opcija. Hahaha. Tako da, uživajte uz ovaj novi singl dok se ne pojavi!

 

Hoće li album biti ispraćen video spotovima?

Mihajlo: Naravno! Svaki naš album ima bar 3-4 spota, a kako ovde na albumu ima 10 pesama i sve su mi neverovatno drage, verujem da će ovaj album imati i više spotova. Trenutno sam u pripremi za snimanje spota za pesmu “Etika” sa prethodnog albuma, čim to završimo bacamo se na nove spotove. Očekujte ih na leto svakako! Biće too hot to handle hahaha.

Možemo li očekivati koncertnu promociju albuma uskoro?

Mihajlo: Još je rano, nova postava se uigrava i sa starim pesmama, to su za njih sve nove pesme, radimo temeljno i pedantno da ne izneverimo fanove. To mora da bude 200% bolje nego pre.  Za sad nisam siguran za promociju, ali zasigurno ćemo u narednim nedeljama na koncertima lagano početi svirati nove pesme sa ovog albuma. Promocija bi mogla biti za neka 3 meseca, javićemo vam na vreme svakako da dođete u prvi red da vrištite i bacate gaćice hahaha.

Imali ste vrlo egzotične nastupe u prošlosti, da se tako izrazim. Kako publika reaguje na inovacije na sceni?

Mihajlo: Hehe, da, bilo je svega, od krvi do golotinje do vatre, svinjskih glava, spaljenih ploča, jedenja polikolor farbe, ruža, kravljih jetra, pornića…. Nisu to inovacije, to su bendovi radili i pre 50 godina, ako se setimo samo grupe The Who i koncerata, Hendrixovih spaljivanja gitara, raznih nastupa pank bendova, recimo The Plasmatics, kada je Wendy digla u vazduh automobil na sceni ili pak golog frontmena Jesus Lizarda, Residents, Iggyja, Diamande Galas itd… to je nekako i iz njih izašlo spontano, a i mi ne planiramo nikad ništa u sitna crevca, kako zvuk i atmosfera komanduju na koncertu, tako i mi. Publika voli šok, to daje određeni šarm celoj priči, naravno, samo ukoliko se to ne pretvori u freak show ili samo šok radi šoka. A pošto smo sva četvorica ultra šarmantni, to će na novim nastupima biti još pikantnije. Svaki koncert baca u trans i daje adrenalin, negde više, negde manje i uvek je neočekivano gde će te odvesti – bez tih faktora bolje da ne nastupamo. Nekad nam je koncert previše ekstreman, čak su neki rekli i pomalo jeziv, dok smo nekad mirni kao bubice i skroz bubble gum hunny bunny raspoloženi. E taj drugi naš lik retko viđate….ali eto, ima ga. Uglavnom, publika voli, volimo i mi, nojz, krv, znoj, vatra…..Tako to ide. Što bi rekao naš tekst: „Fire fire, give me noise, rape rape – satisfaction“.

https://www.youtube.com/watch?v=wx9E_0Z8eoY

 

Svesni smo da je javnost odavno preplavljena mnogim izopačenostima u muzici, a sa druge strane svako radi ono u šta veruje. Kako se vi „borite“ u takvim neuslovima za svoje ideale?

Mihajlo: Vidi, dovoljno je reći da bend za 8 meseci slavi 20 godina postojanja, nazovimo to borbom, iako je to više istrajnost i stav. Svako ima prava da sluša ono što će ga zaglupeti ili oplemeniti. Izbor je na ljudima. Ja čisto sumnjam da pola tih, što kažeš, izopačenosti na sceni zapravo veruje u to što radi, više mislim da su tu zbog novca i statusnog simbola. Slično kao ovi po reality emisijama. Svaka roba ima svog kupca, svakako i snuff filmovi, a i filmovi sa Hju Grantom. Mi smo se jedno vreme oštro protivili kiču i šundu a u poslednje vreme više nemamo nikakav odnos ka tome pa čak ni mišljenje. Jednostavno smo to prevazišli. U zdravom telu – zdrav duh. Tako je i u muzici – po rukopisu se prepozna ko je kakav. Čuješ 15 sekundi neke pesme, znaš već koliko je autor probuđen. Ko ima mozak još uvek u svom telu taj će pronaći put ka ukusu i dubini, ko nema mozga, njemu će biti dovoljan i čučavac wc do kraja života, pa čak će tu početi i dobro da se oseća, zapravo – kao kod kuće. Površni ljudi zaslužuju površnu muziku i tu nema šta dalje da se priča, a opet kad pogledaš i ovi kvazi ultra intelktualci – i oni su tu negde kad se sve sabere i oduzme – spremni za zoološki vrt da među delfinima plivaju u akvarijumu i prave balončiće – to je taj nivo isto. Najbolje je biti u sredini, znati svoje mogućnosti i boriti se za humor u ozbiljnosti. Ni previše gore, ni dole. Kako je sve krenulo, za 10 godina ovde kulture neće više ni biti, animalno će preuzeti sve ostalo. Treba imati svoja mala ognjišta gotovo na religiozno-spiritualnoj osnovi, povremeno puniti baterije na tim okupljanjima dobrog zvuka i pustiti ostale da umiru po svojoj volji i svojim tempom. Dobro je znati da će ipak na kraju svi ti koji uništavaju kulturu umreti. Smrt svakom da njegova 2 sata na sahrani, to je jedini iskren reality show, koji mnogi zaboravljaju. Tako da se ne brinemo previše. Neka se brinu klinci o svetu koji prave za sebe, sami ga kroje, sami će ga i živeti jer mi nemamo dodirnih tačaka sa novim generacijama, to je neka druga gmo priča u kojoj se ne snalazimo previše.  Drugačiji su od nas. A mi kao bend, i svi bendovi undergrounda sa sličnom sudbinom, svakako neće biti u nekim bitnijim istorijskim rock ’n’ roll enciklopedijama i knjigama, nećemo dobijati prolaze po gradu, imati hordu fanova koji tetoviraju naše tekstove ili ih čak i znaju, ne verujem čak ni da će nas se neko sećati za 30-tak godina, tako da idemo sada i odmah, punim plućima, svi glasno i divlje – direkt u centar trenutnog osećanja, dok se osećamo živo. Trubaduri nek vrckaju, izigravaju rockstarove i duvaju u frulice organizatorima, mi ćemo se zadovoljiti finom grobnicom sa muralima gumenih medvedića…

https://www.youtube.com/watch?v=I3Z8FUeC34Q

 

Planiraš li obeležavanje jubileja dreDDup „borbe“ naredne godine?

Mihajlo: Da. Planiramo nešto specijalno. Bićete obavešteni, jer sledeće godine u ovo vreme bićemo zilioneri 😀 ej, a možda da sva četvorica promenimo pol i boju kože i krenemo da sviramo funky disco i pustimo zulufe…šta znaš…sve je moguće, Jelena Tinska i mi duet, svirka u svemiru,  a kad sviraš u dreDDup-u, onda znaš da je svet veliko mesto, puno mogućnosti, različitosti, suprotnosti misli, nisi crtež na bloku br. 5. Pozdrav za sve čitaoce Remix Press-a! Dođite 16. aprila u Zapadni Hol SPENS-a da nas čujete prvi put u novoj postavi!

Razgovor vodila: Ivana Jovanović

Omot albuma za dreDDup uradila Blanka Pavlović