Nije u osnovi panka da stvari posmatra na optimističan način, da život vidi u cvetnim bojama i da od budućnosti očekuje mnogo. Nije u njegovoj osnovi i da izdvaja favorite tj. da se u masi istakne jedna osoba koju svi vole „na keca“. Niti je odlika ovog žanra da je lako dopadljiv mlađim uzrastima, pa da deca u predškolskom dobu biraju recimo da prže uz KUD Idijote umesto uz Brenu i „Mile voli disko“.
Ali eto tako s vremena na vreme se pojavi neko ko ruši stereotipe, ko ne pristaje na standarde i ko sasvim prirodno bez foliranja izbija na scenu, uz huk koji ga (je) nosi, što u srcu, a što bogami i u ušima. Ona daje razloga za optimizam i veru u „cvetnu“ budućnost najbuntovnijeg žanra, nju svako voli ne na keca, nego i na koju decimalu ranije, ona ima već poludecenijski staž među slušaocima panka, a što je možda i najzanimljivije – ona ima 11 godina.
Tamara Mrđenović je ime devojčice koja evo već godinu i po dana zajedno sa svojim ocem Slobodanom ide od koncerta do koncerta monumentalnog šabačkog pank benda Goblini. Prvi put se pojavila na jednoj takvoj prilici sredinom 2015. godine, a od tada do danas propustila je svega jednu svirku. A na ovima kojima je prisustvovala, malo je reći da je bila spektakularna. Mahnito igranje u prvom redu, preskakanje ograde, upadanje na binu, pevanje na mikrofon i toliko toga još. Nećemo reći da uspeva da zaseni i sam bend, ali hoćemo reći da je nadimak koji je zaslužila svojim nastupima i mladalačkom energijom više nego opravdan – „Dete Goblina“.
No krenimo ispočetka. Njen prvi blizak susret sa Golubom, frontmenom Šapčana, bio je pravi filmski. Tamara kada ga se priseća to deluje kao da se juče desilo i kao da je svaki detalj te večeri životno bitan, te da neće nikad biti zaboravljen. A i sigurni smo da neće.
„Firca (bubnjar) me je pozvao da dođem da se javim ostalim članovima benda. Tada sam se pozdravila sa njima, Golub je bio tu. Imali su jedan frizbi sa sobom i spontano smo svi krenuli da se igramo njime. Dugo je to trajalo, bilo baš simpatično, a kada smo završili ja sam Golubu rekla da imam poklon za njega. Pitao me je hoću li da mu ga predam, ali ja sam odgovorila: ‘Ne, daću ti kada počne Luna, to mi je omiljena pesma’. Onda kad je krenula ‘Luna’ na koncertu, ja sam uzela tog malog goluba kog sam spremila za velikog Goluba i preskočila ogradu. Obezbeđenje je krenulo da mi brani da predam poklončić, ali kada je prvi i drugi red krenuo da trese ogradu i staje na moju stranu, ovi su popustili. Golub je onda došao do kraja bine i uzeo ptičicu, pa ju je do kraja koncerta je držao ispred sebe. Jedna od najžešćih stvari koje su mi se desile“, emotivno priča Tamara uz tek poneki sleng izraz da bi se prikrila nežnost. E, to je već pankerski.
Kao što rekosmo, njen nadimak je Dete Goblina, a takođe smo rekli da na svirke ide sa svojim ocem. Ovo bi po nekoj logici njega činilo Goblinom, što nije baš ispravan pravac razmišljanja, ali nije ni mnogo daleko od istine. Kao jedan od najvernijih obožavalaca slavnog benda, pa kao jedan od najistrajnijih pankera starog (tj. sredovečnog) kova, a pre svega kao roditelj i vaspitač najmlađeg i najperspektivnijeg izdanka srpskog panka, ovaj čovek zaslužuje da se smatra punopravnim članom Goblin-familije.
„Brate, svaka čast.“ Kako sam kaže, ovo je česta rečenica koju čuje od raznih ljudi koje sreće po koncertima i koji su upoznati sa njegovim stilom odgajanja deteta. Taj stil je podrazumevao da Tamari još u najranijem svesnom dobu predstavi beskompromisni zvuk koji je njemu blizak, a onda da nju samu pusti da odluči sviđa li joj se ili ne. Devojčica je to oberučke prihvatila i od tada do danas uspela da postane pravi mali „rebel, rebel“, što bi rekao Bouvi, te da već sa 9,5 godina upiše debi na tvrdim svirkama… verovatno neka vrsta rekorda na ovim prostorima. Sada je za 18-ak meseci iskusnija i ne namerava da stane.
Jedan od traumatičijih, ali suštinski lepših događaja jeste veče kada je Tamara u sred svirke ponesena žarom i pre svega šutkom pretrpela lom ruke. Iako deluje da to može biti samo loše iskustvo, ipak je ostalo kao divna i simpatična anegdota, pre svega zbog brige benda da im se omiljena obožavateljka što pre oporavi. Naime, Goblini nisu hteli da napuste mesto održavanja koncerta sve dok se Tamara nije vratila iz bolnice, uz uredno sređeno mesto preloma. Kasnije su joj se svi ispotpisivali na gips.
Da veče nije bilo samo kiselo i slatko, nego i paradoksalno govori nam prilično suprotno zbivanje koje se odigralo jedno pola sata pre šutke. Naime, Golub je pozvao Tamaru da zajedno s njim otpeva pesmu na koncertu. Njena ozarenost u pogledu i danas kada priča o tome dovoljno govori koliko joj je to značilo. Teško da je osećaj zamisliv nekome ko nema 11 godina i lud je za Goblinima, tako da nećemo ni pokušavati zamisliti.
„Prvu pesmu su otpevali, a onda je trebalo da počne druga. To je bila ‘Luna’. Golub je hteo da otpevam s njim i najavio me ja kao specijalnog gosta i ‘novu mladu nadu panka’. Posle te pesme je krenula ‘U magnovenju’ i šutka, pa se desila i polomljena ruka. Al’ nema veze, bitno da su ljudi u publici bili oduševljeni“, sa sjajem u pogledu evocira uspomene „mlada nada“.
A retki su oni koji pamte Goluba koji nije go do pojasa na bini, ali i to se jedared desilo. Razlog je, pogađate – Tamara. Naime, ona mu je donela majicu koju je zajedno sa ocem napravila, a kako šarmu ove devojčice ne bi odoleli ni tvrdokorniji momci od njega, legendarni pevač ju je obukao na sceni i tako obradovao barem jednu sebi značajnu osobu.
Ovakva relacija benda i fana jeste retka i neuobičajena, ali takvi su i ovaj bend, kao i ovaj fan. Familijarni odnos koji Goblini gaje prema Mrđenovićima jedan je od dokaza veličine šabačke institucije u srpskoj muzici, veličine benda koji se ugasio, a onda postao možda jedini na našim prostorima koji se nakon vaskrsnuća vratio još jači i impozantniji. Zato njihova pažnja ne može čuditi nikoga bolje upućenog u rad koji imaju iza sebe, a to je tek slučaj kada se doda mlada zaljubljenica u njihovu priču. Zaljubljenica koja je rođeni šoumen i koja svakom sledećom akcijom dokazuje da pank nije umro, te čini pomenutu harmoničnu celinu potpunom.
„Ne volim da sam u centru pažnje. Ali jednu stvar volim… da dominiram svakom situacijom“ – Tamarina izreka koja joj služi da ukratko opiše svoj doprinos svakom muzičkom događaju na kom se nađe. Šta će da postane kad poraste? Pa pevačica. Ništa za dodati, ništa za oduzeti.
Tekst: Stefan Milivojević
Foto: privatna arhiva
