PODELI
Foto: Zoran Milutinović

Znate kako obično biva na koncetima? Atmosfera se zagreva, dolazi do usijanja, prži, a onda idu bis i razlaz. Goblini su to podigli na jedan viši nivo: prže sve vreme. Na prethodnim koncertima Goblina, „Deca iz komšiluka“ su nas sa „Lorenom“ pratila kući. Ovog puta, u Firchie Think Tank Studiju, obrnuli su protokol. Deca iz komšiluka su nas dočekala i to u dva navrata.

Prvo su nam se predstavili momci iz Bijeljine, grupa G.R.I.M.M. Gorko Ritmički Izuzeci Masovne Manipulacije pokazali su se kao vrlo uvežbani i profesionalni, a ništa manje se nije ni očekivalo s obzirom na to da su izabrani da nastupaju pre kultnih Goblina. Nastoje da kroz tekstove i energičan zvuk prenesu bunt koji nose u sebi i u tome, čini me se, vrlo dobro uspevaju. Iako relativno novi na regionalnoj punk-rock sceni, imali su u prvim redovima priličan broj obožavatelja koji prepoznaju njihov potencijal (poseban zagrljaj za V.). Pokazatelj da nisu tek obična predgrupa, bio je i trenutak kada ih publika poziva na bis. To se ne viđa često, zar ne? Bravo momci, hvala na upoznavanju, dolazićemo i na vaše koncerte.

A onda su usledila i doooobro poznata „Deca iz komšiluka“. Odličan izbor pesme za izlazak na binu. Goblini kao da su znali da će highlight večeri biti upravo deca. Prolazeći kroz masu, uočila sam mnogo mladih lica, ali i dva posebna. Rekoše Golubu i Vladi da se zovu Andrej i Marko. Te rukice koje se ushićeno šire u vazduhu dok na odraslim ramenima prate svaku pesmu izgledale su neprocenjivo.

Pomislila sam: “Tako je, ima nade. Matori su usrali stvar, mi smo nesnađeni i uglavnom zbunjeno plivamo kroz fekalije današnjeg društva, ali postoji neko ko će izvući buduće generacije. Neko ko se od malih nogu vaspitava u duhu muzike Goblina, naučiće da misli svojom glavom.“ Da dobro mislim, potvrdio je i Golub tokom pesme „Ti si taj“ uperivši prst upravo u omladince i zaključivši na kraju pesme da su oni ti koji će nas iščupati.

Foto: Zoran Milutinović

Zašto su Goblini jedni od posebnih na čijim koncertima atmosfera prži sve vreme? U masi se oseća jedinstvo, iščekivanje svake sledeće pesme, upijanje svake reči i tona, celokupna razmena energije s obe strane ograde. Nekada su pesnici bili ti koji su budili svest naroda, govorili glasno kada su svi ćutali, ukazivali na sve društvene anomalije i šljamove. Ono što bi rekao, recimo, jedan V. P. Dis u „Našim danima“ danas kroz svoje pesme govori pank muzika, govore Goblini, jedni od posebnih. Dok zaokupljeni prilično mutnom svakodnevnicom gledamo kako da preguramo dan, mesec i godinu, oni predstavljaju iskorak iz površnosti. Slušanje Goblina preko sluški u ušima dok idemo na šljaku, samo je podsetnik da dišemo (to je dobar znak) dok je slušanje Goblina uživo, u masi koja nosi, punjenje baterija za neka nova suočavanja. Uvek su znali da skrenu pažnju i daju goruće odgovore, a album „Jednina“ je još jedan primer toga. Svaka pesma na njemu je poseban fragment današnjice sa kojom se srećemo. Od mladih koji odlaze, apatičnih roditelja koji su razmišljali samo trenutno, bahatih „bakija“ materijalista, osoba kojima je vrhunac društvene odgovornosti lajk i šer na društvenim režama, preko onih koji vape za„osvetom pametnih“ do prijatelja i dragih ljudi čije su reči nekad značile, a kojih više nema. Večito na margini i tabu tema “ozbiljnih i uglađenih”, pankeri su po ko zna koji put pokazali da nisu stereotip za koji važe. Upućujući kritiku “bacaču piva” istakli su u prvi plan šta znače kultura i kućno vaspitanje, dakle pankerica kulturica u svom jedinstvenom obliku. Zato su Goblini jedni od posebnih na čijim koncertima atmosfera prži sve vreme.

Hej, „Jednina“ je dobila i nagradu Dvestadvojke u kategoriji veterana 2019. Jedan srednji prst u facu svim zombijima. Bravo veterani.

Ostaje nada da će „Negde pred zoru“ svanuti dan u kom nećemo biti „samo meso“ ovog društva već „dobri mornari“ kojima je bura očitala lekciju.

Mina Erić

Foto: Zoran Milutinović

Galeriju fotografija pogledajte OVDE.