Robert_Bukarica

Muzičko-dokumentarni film “Priča o grupi Eva Braun” na 10. Beldocs festivalu

Film ,,Priča o grupi Eva Braun“ reditelja Roberta Bukarice biće prikazan u okviru domaćeg takmičarskog programa na jubilarnom 10. Beldocs festivalu, 12. maja u 21 čas u dvorani Kulturnog centra Beograda. Gledaoci će imati priliku da zavire u turbulentni razvoj grupe od nastanka, rastanka i ponovnog sastanka. Film nas upoznaje sa muzičkom scenom tog doba, razvojem pop i rock talasa, i daje nam uvid u lični doživljaj članova benda.

O ovom uspešnom prvom projektu razgovarali smo sa rediteljem, Robertom Bukaricom.

Vaš posao na radiju Vas svakako nije poštedeo repeticije hitova iz ’80-ih i ’90-ih godina. Mnogi bendovi su se našli na toj plejlisti, zašto se baš Eva Braun izdvaja?

Robert: Ne bih rekao da se Eva Braun izdvaja iz plejade velikih bendova tog vremena, pre bih rekao da pripada toj grupacijii. Odluka da se film snima baš o njima vezana je, pre svega, za potrebe RTV Vojvodine, da se snimi dokumentarni film o nekom vojvođanskom bendu. Pošto je Eva Braun jedan od onih bendova koji, po mom mišljenju, nije imao zasluženu medijsku podršku, odlučio sam se za njih, mada ima još dosta onih koje bi trebalo dokumentovati i sačuvati od zaborava.

 

Šta za Vas predstavlja snimanje ovog dokumentarnog filma?   

Robert: Pre svega, prekretnicu u profesionalnom opredeljenju, čime se baviti u budućnosti. Kao veliki obožavalac svetskih muzičkih dokumentarnih filmova, a poveden pozitivnim napretkom zadnjih godina na tom polju u regionu, mislim da je došlo vreme da i moja generacija kaže nešto na tu temu.

 

Šta je Eva Braun predstavljala u svojim počecima, tih burnih ’90-ih godina? Koju poruku šaljete ovim dokumentarnim filmom?

Robert: Prvi album “Prisluškivanja” se pojavio krajem 1992. godine. Bila su to teška i nemirna vremena. Broj pop-rock albuma koji su se pojavili ’92 i ’93 možete prebrojati prstima jedne ruke. Njihov prvi album je za mene bio neka vrsta bega od realnosti. Bio je to jedan retro album, deset godina pre nego što će svet preplaviti slični pokušaji. Bio je to Brit-pop, pre nego što se zapravo i pojavio, a nešto kasnije, kada je power-pop zavladao, njihov treći album “Heart Core” pratio je svetsku muzičku scenu. Poruka filma bi bila, da vremena nikada nisu dobra i laka i da ne vredi čekati neka bolja i lepša, jer vreme neumitno teče, a samim tim se i smanjuje broj prilika koje ćemo imati da napravimo neke nama važne stvari u životu. Prosto, treba se usuditi i slediti svoje instinkte i snove i biti istrajan u tome. Meni je dugo trebalo da se usudim i odvažim da snimim dokumentarni film, tako da je poruka, pre svega mladima, da deluju odmah, čim imaju ideju u bilo kom smislu i segmentu života.

 

Kakav je Vaš odnos sa članovima benda?

Robert: Moram da napomenem da pre snimanja filma, nikog od članova benda nisam poznavao lično. Bio sam fan grupe i bio sam na nekoliko svirki u njihovoj ranijoj fazi rada, ali prvi kontakt je uspostavljen tek kada je prva, gruba verzija scenarija, već bila gotova. Kontaktirao sam frontmena grupe Gorana Vasovića preko Facebook-a, i ukratko mu izložio svoj plan. Potom smo se čuli telefonom i zakazali kratak razgovor uz popodnevnu kafu u Bečeju. Kad sam stigao tamo, Vaske mi je rekao da ima sat vremena slobodnog prostora za razgovor. Odužilo se na dva sta, pa sam posle toga pozvan na probu benda, gde sam upoznao i ostale članove, a nakon probe smo opet razglabali do kasno u noć. Kad sam se te noći vraćao kući, znao sam da će film sigurno biti snimljen.

 

Prošlo je deset godina od okupljanja benda. Da li je njihova muzika sada oživljavanje prošlosti i buđenje nostalgije, ili mislite da ima obožavatelja među omladinom? Kome posvećujete dokumentarac?

Robert: Dokumentarac posvećujem svim ljubiteljima muzičko-dokumentarnih filmova, onima koji vole da zagrebu malo ispod muzike. Za veliki broj gledalaca koji su videli film, to je svakako sećanje na neka lošija vremena koja su, paradoksalno, ipak bila bolja nego ova danas. Ne znam koliko ima obožavatelje grupe Eva Braun među mladima, ali ako se samo jedan klinac zainteresuje za njihovu muziku ili rokenrol uopšte, uradili smo ogroman posao. Šta više od toga očekivati u zemlji u kojoj je za prosečnog srednjoškolca Aca Lukas pojam rokera!?

 

Filmom ,,Priča o grupi Eva Braun” otvoren je Kontra Fest, prikazan je i na DORF-u, Artur Festivalu i DokuMfestu prošle godine, a ove godine biće projekcija i na Beldocs festivalu u Beogradu. Imate li još neke datume projekcija, i dalje planove u vezi sa filmom?

Robert: Svakako ćemo u toku godine probati da se pojavimo na još nekim festivalima. Za potrebe filma uspeli smo da dođemo do nekih retkih spotova grupe Eva Braun, pa bi moja želja bila da sakupimo sve što može da se nađe, da to restauriramo vizuelno i zvučno i objavimo na nekom DVD-u , kad se ukaže prilika za to. Mislim da to treba učiniti sa svim bendovima u Srbiji koji su predstavljali pečat jednog vremena, bez obzira da li se radi o bendovima iz 90-tih ili pak iz starijih ili novijih vremena. Na žalost, još uvek nije proradila svest o tome da to možda nema velikog komercijalnog, ali zato ima ogromnog kulturolškog značaja. To je muzičko misionarstvo u vremenu u kome živimo, ostaviti budućim pokoljenjima tragove i dokaze da je rokenrol u Srbiji ipak jednom postojao…

 

Kakvi su komentari gledalaca? Jeste li zadovoljni dosadašnjim uspehom filma?

Robert: S obzirom na činjenicu da je ovo moj prvi film, zadovoljan sam dosadašnjim uspehom. Naravno da bih sada neka stvari uradio drugačije, nešto izbacio ili nešto drugo ubacio, ali to je verovatno uvek tako. Komentari su uglavnom pozitivni, ali nije na meni da javno iznosim tuđe zaključke. Mislim da je to pitanje za publiku nakon projekcije filma na Beldocs-u. “

 

Beleška o reditelju

Rođen 1972. godine u Novom Sadu. Aktivno je radio na novosadskim radio stanicama kao tonski realizator, muzički urednik, producent i snimatelj radijskih džinglova i reklama, a povremeno kao autor i voditelj muzičkih emisija. Radi u pozorištu kao dizajner zvuka, a tokom 2013. godine režira svoju prvu pozorišnu predstavu – Mišolovka, po tekstu Agate Kristi. Upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu na Odseku za audio-vizuelne medije, gde se usavršava u oblastima snimanja i dizajna zvuka kao i filmske i televizijske montaže. U 2015. godini počinje realizaciju svog prvog dugometražnog muzičko-dokumentarnog filma Priča o grupi Eva Braun.

Razgovor vodila Selena Ribić

Comments are closed.