Šinobusi u Novom Sadu promovisali novi album „Ljubav i dalje diše“

Kada pomislim na Šinobuse, prve asocijacije su mi pozitivna energija i dobar bluz.  Ove subote, 8. aprila, sam ih prvi put slušala uživo i upravo to sam dobila. U Gerili je održana koncertna promocija albuma „Ljubav i dalje diše“.  Verujem da ovaj naslov nije slučajno odabran jer se ljubav širila Gerilom još pre početka koncerta Šinobusa pa do samog kraja.Kao predgrupa nastupao je  novonastali bluz sastav koji su činili Đorđe Bubnjević i Predrag Dmitrović iz Šinobusa, Srđan Janković, gitarista benda The Blues Hammer i Marin Balenović vokal i gitarista grupe The Gamblers iz Sremske Mitrovice. Uz kvalitetan bluz i pokoje pivo, publika je već bila zagrejana i na pravoj stanici iščekivala Šinobus.

Kazivajući stihove pesme „Ljubav i dalje diše“ ovu vožnju odobrio je  prijatelj benda, Miloš Zubac. Govorio je o tome da bi Šinobusi bili izuzetan bend i da su ponikli u jednom uređenom društvu i sistemu, ali bi bili izdanak tog društva, dok su ovako nastali uprkos društvu i sistemu i time je vrednost veća.

„U lošim vremenima uvek postoje divni fenomeni, samonikli cvetovi koji rastu po blatu, tamo gde ih ne očekujete, Šinobusi jesu taj divan fenomen“.

sinobusi1_foto_marina_pesic

Takođe, Zubac je dodao i sledeće: “Ako jesmo u vremenu tranzicije, stalnog putovanja, trebaće nam svima dobar prevoz, ja uvek rado biram jedan stari šinobus, zato što on ne vozi, on leti. I nije to šinobus nego je to enterprajz“.
Vožnja je počela pesmom „Moje ruke sad su ptice“, a onda su najavili da će se „prošetati“ kroz diskografiju jer, kako Milan reče, sad imaju kroz šta da se šetaju. Nakon poznatog repertoara koji je obeležio njihovo petnaestogodišnje iskustvo usledile su i nove pesme poput „Boke“, „Čudnog voća“, instrumentala „Hop“ koji potpisuje Stefan Stefanović Gile čija usna harmonika prožima svaku pesmu. Gitarska virtuoznost Nenada Patkovića zadivila je publiku.

sinobusi2_marinapesic

Ovaj album karakterističan je i po tome što su sve elemente snimanja, od muzike, tekstova, aranžmana radili sami članovi benda i ljubav koju su utkali tokom ovog kreativnog procesa osećala se u svakom trenutku, a udisala ju je cela Gerila. Koncert mi nije bio dovoljan pa sam pazarila i CD  kako bih sebi omogućila dnevnu dozu dobre energije, a i pomogla rad benda. Dok sabiram utiske, slušam pesmu „Preko polja pa u brda“ i već planiram kako ću je slušati sledećeg vikenda dok budem putovala upravo maršutom preko polja pa u brda, od Novog Sada preko Beograda, Rudnika, Gornjeg Milanovca i stižem do kuće, što mi govori da je Borina pesma „Zadnji voz za Čačak“ našla dostojnu zamenu na mojim malim putnovanjima.

milankorac_foto_marinapesic

Moje uho prepoznalo je raznolikost žanrova koji su zastupljeni na ovom albumu. Nije samo bluz prisutan kako se dalo pretpostaviti. Nalaze se tu kantri tonovi, oštrina čistog rokenrola, lelujavi džez kao u pesmi o Limanu koja se zove „Dečaci“. Tokom sviranja pesme „Začaran krug“ cela bina je prštala od energije. Pesma „Super bejbe“ podigla nas je sve  na noge lagane. Sada na repeat slušam pesmu imena „Crna dirka“ koju na promociji nismo imali priliku da čujemo, a koja me je u potpunosti hipnotisala i tekstom i muzikom. Vidim da je potpisuje Đorđe Bubnjević i želim da mu kažem da je čarobna, da je u rangu Dorsa (bar za mene neukog slušaoca i ljubitelja) i da u svojim mislima vidim Magi kako u ovoj pesmi uživa i kako joj je drago što je i Ekatarina upletena u senzualnu igru reči i tonova.
Ne bih da dužim, ostavljam vas da sa Šinobusima dišete ljubav, sa osmehom, duhom slobodni. Uz njihovu muziku vreme staje, a kako pesma “Boka” kaže:
“Sad kad stalo je vreme,
Razveži kose,
Lice okreni suncu
Talasi nose“

Tekst: Mina Erić

Foto: Marina Pešić

Comments are closed.