Novi Sad – kažu najlepši grad u Srbiji. Za mene jeste, a i svi ti ljudi koji makar jednom prošetaju njegovim ulicama, kažu da dugo lepši grad videli nisu. Kažu još i da je idealan za život pa broj onih koji baš Novi Sad biraju za grad u kom će se skrasiti, sve je veći. A kada ih pitate šta je to što je obeležilo Novi Sad i po čemu je najprepoznatljiviji, neizbežni odgovori su: Petrovaradinska tvrđava, Katedrala – Crkva imena Marijinog, Dunav, Štrand, Spens, Exit festival, Đorđe Balašević, Mira Banjac, Mika Antić, Jovan Jovanović Zmaj i Zmajeve dečije igre, Ivana Španović, Monika Seleš, Janika Balaž i njegovih osam tamburaša, Pekinška patka i Atheist Rap. Naravno, Novi Sad je izrodio još mnogo značajnih pojedinaca i organizacija na koje smo svi vrlo ponosni. Poslednji, ali ne i manje značajni na ovom navedenom spisku su Atheist Rap, bend uz koji smo mi rođeni davnih sedamdesetih godina prošlog veka odrasli.
U jeku ratnih prizvuka koji su dopirali sa svih strana 1993. godine, kao spas je odjeknula vest da su Atheist Rap objavili album “Maori i Crni Gonzales”. “Wartburg limuzina” sve nas je prodrmala i zakucala se na prva mesta svih top lista. U to vreme, biti na prvom mestu neke top liste zaista je značilo mnogo. To je bila istinska potvrda da imaš hit. Srećom, nije bilo You Tube nameštaljki, klikova, komentara i širenja mržnje ukoliko ti se nešto ne dopada, a očekivano Atheist Rap dopao se svima. Sledeće godine biće tačno 30 godina od izdavanja ovog kultnog albuma i da se ja pitam, a šteta što se ne pitam, organizovala bih neku posebnu “gradsku svečanost” ovim povodom jer to koliko je ovaj album značio svima nama koji smo živeli okruženi strahom tih godina, nemoguće je izmeriti. Sećam se, imali smo jednu kasetu, naravno presnimljenu, koja je kružila u društvu i ne daj ti Bože da je zadržiš više od nedelju dana, što je našim internim zakonom bilo propisano, snosio bi ozbiljne posledice. Eto, toliko je Atheist Rap značio nama, a to da nismo bili jedni od retkih pokazalo se i sinoć, trideset godina kasnije na koncertu u Domu kulture.
Koncert u medijma najavljen kao “Atheist Rap sviraju prva tri” održan je u subotu 5. novembra u Domu kulture. Pri samom čitanju najave već sam mogla da zamislim kako će ovo veče izgledati. Još jedna bitna stvar za ovaj bend obeležila je ovaj dan i ovo veče, a to je bio Popov rođendan, što znači da je spektakl bio zagarantovan. Remix Press je zajedno sa Domom kulture organizovao i malo iznenađenje za Popa, ali o tome malo kasnije.
Nastup predgrupe 5 Minuta Slave počeo je oko 22h a ispred bine dočekao ih je veliki broj ljudi koji su došli da podrže rad ovog, još uvek mladog i perspektivnog benda. Za njih sam prvi put čula otprilike 2017. godine i odmah sam ih zapamtila zbog imena koje je vrlo atraktivno i lako pamtljivo. Njihov skraćen naziv je nešto što ni jedna žena, pa ni muškarac nikako ne može da zaboravi, a glasi…PMS. Nikada ih nisam pitala da li je prvo nastalo PMS pa su ga uobličili u 5 Minuta Slave ili obrnuto. Koncert su počeli vrlo simbolično, pesmom “PMS u kući”. Vid, Ivan, Marko i Branko su zaista vrlo mladi, ali ono što primećujem kod njih je velika želja za sviranjem, stvaranjem i da imaju ogromnu ljubav prema muzici. Svakako, to je najispravniji put kojim su mogli krenuti, a to koliku će popularnost dostići zavisi samo od njihovih stavova, želja i odnosa sa ljudima koje budu stvarali u godinama koje dolaze. Ove večeri čuli smo i pesme “Amsterdam”, “Robert De Niro”, “Panika”, “Friendzone”, “Lenka”, “Da li tvoj pas”, “Pandurska”, “Dok sat kuca”, “Anti eko”, a takođe vrlo simbolično svoje predstavljanje publici završili su pesmom “Vojvodina”. Ovo je obrada pesme “Sarajevo” koju su pre trideset godina objavili na svom prvom albumu Ateisti. Veći deo originala ove pesme je u reggae fazonu za razliku od obrade koja je potpuno pankerska stvar, što je i logično jer PMS se i predstavljaju kao punk rock bend. Ono što je i zvanična poveznica bendova Atheist Rap i PMS je gitarista Branko Radusinović koji svira u oba benda, što u prevodu znači da je on svirao celo veče. Srećom, mlad je i željan svirke pa sam sigurna da mu nije bilo teško i da mu je zapravo bilo jako dobro. Mladost koja gazi punk rock stazama zaslužuje svu našu podršku jer ja ne znam kako drugačije pobediti šund koji većina omladine u Srbiji sluša, a pri tom, ovi omladinci odlično zvuče!
Nakon kratke pauze, Branko se sa desne strane premestio na levu stranu bine, a onda su jedan za drugim izašli Acke, Leki, Radule i na kraju, zvezda večeri, Pop. U tom momentu klub je bio žargonski rečeno krcat, temperatura je išla uzlaznom putanjom, svi koji su se slojevito obukli počeli su da se skidaju a hitovi koji su krenuli da se nižu činili su atmosferu sve vrelijom i vrelijom. Prvo horsko pevanje čulo se već od prve pesme “Ljubav”, a svaka naredna izazivala je sve više i više emocija. Da li možete da zamislite bilo šta manje od pozitivnog ludila koje se desilo kada se začuo “Blu Trabant”, koji je bio TEK druga pesma na spisku? Ovo je bilo veče starih hitova sa prva tri albuma i vrlo je teško opisati izraze sreće na licima ljudi koji su ovo veče bili u Domu kulture. Odsvirali su tačno 35 pesama a neke od njih bile su “Novosadcki vašar”, “Ja sam video video”, “Narodna pesma”, “Nik Sloter”, “Sarajevo”, “Štrikanje”, “Tomi gan”, “Ora”, “Metak u glavu”, “Felićita”, “Tetoviranje”, “Zapadna Evropa”, “Fatamorgana”, “Radule” i mnoge druge, a pred poslednju pesmu, koja je bila “dr Pop” Milica ispred Doma kulture i Ivana ispred Remix Press-a, izašle su na binu, uručile Popu poklone i tortu na kojoj je bila svećica upitnik umesto broja, jer broj godina nije važan sve dok čovek isporučuje takvu energiju sa bine. Ceo klub otpevao je pesmicu Srećan rođendan, Pop se zahvalio svima i u svom stilu, duhovito i šarmantno kako samo on to ume i poručio – Ko ne čita Remix Press taj je budala i konj! Ali to se ne odnosi na vas, vi čitate Remix Press. 🙂 Kako je sve to izgledalo možete pogledati ovde.
Kada su sišli sa bine na svojim licima nisu mogli da sakriju zadovoljstvo zbog fenomenalne atmosfere koja je bila u Domu kulture ove večeri i nisu mogli da ignorišu pozive na bis koji su bili sve glasniji i glasniji. Naravno, Ateisti su se vratili na binu i otpevali još čak pet pesama. Publika je bila vidno srećna i zadovoljna, a čini mi se i pomalo setna. Koliko god su devedesete bile izuzetno teške, zbog ljudi kao što su Ateisti i svega što su stvorili tih godina, mi danas ipak imamo i neka lepa sećanja na jedne od najtužnijih godina našeg naroda.
Još jednom, dr Pope, ekipa Remix Press-a želi ti sve najbolje u budućnosti i da se srećemo na nekim lepim koncertima i festivalima još dugo, dugo.
Bila je ovo jedna dobra noć…
Više fotografija pogledajte na našoj fb stranici.
Koncert je održan u organizaciji Agencije Line Up iz Novog Sada.
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
