PODELI

Damir Urban je jedan od najoriginalnijih i najcenjenijih autora u regionu, njegova kreativnost tokom dugog niza godina ne prestaje da iznenađuje kako publiku tako i kritičare.

Poslednji u nizu album „Mamut” objavljen krajem prošle godine sa kojeg su se već izdvojili singlovi “Sutra ćemo pričati” i “Priđi mi bliže”, je po reakcijama i mišljenju kako kritike tako i publike, vrh svega što su Urban i Četvorka kreirali.

Beogradska publika imaće priliku da čuje promociju albuma “Mamut” na koncertu Damira Urbana i Četvorke večeras, 21. marta, prvog dana proleća u Mikser House-u. Tim povodom je održana konferencija za štampu 20. marta u Beogradu na kojoj su pored Damira Urbana govorili rok kritičar Petar Janjatović, kao i direktor izdavačke kuće Lampshade Media, Nikola Jovanović koja ja pokrenula saradnju sa Damirom Urbanom.

Petar Janjatović se osvrnuo na karijeru Damira Urbana koju prati od samog početka,  prvi put se susreo sa bendom Laufer kada je bio u žiriju omladinskog festivala u Subotici i istakao da je još ranije očekivao ovako velike  rasprodate koncerte u Beogradu kao što je predstojeći u Mixer House-u.

Damir Urban je dodao da je ta sporost bio spontani proces jer je on krenuo da svira sa 18 godina i u tom dobu je želeo da zvuči kao njegovi uzori, ubrzo mu se desio i veliki uspeh u Hrvatskoj tako da narednih deset godina nije imao potrebu da toliko puno radi na sebi i tek sa 30 je shvatio koliko je toga oko njega ostalo neistraženo i počeo se baviti i svetom oko sebe, a ne samo sobom.

Što se tiče albuma „Mamut”, Damir smatra da nije ni po čemu različit od ostalih. U načinu rada nema razlike, jedina razlika je što sada imaju svoj studio, pa sviraju i snimaju opuštenije. Taj studio nije napravio od njih robove tehnologije, već im je dao mogućnost da snimaju baš onog dana kada se najbolje osećaju i kad su nakreativniji, tako da su same pesme snimljene vrlo brzo. U jednom trenutku su osetili da su sa tekstovima i nacrtima pesama zatvorili jedan krug i bili su zadovoljni, želeli su da uhvate atmosferu ovog vremena, nekakvo ukupno raspoloženje u ovom delu Evrope i Balkana, ne na jedan bukvalan način i direktnim pisanjem o tome, već da onaj koji sluša album oseti šta su hteli reći. Želja Damira Urbana je  da za 15 ili 20 godina, kad neko sluša taj album, da zna po zvuku albuma kada je on nastao. Da slušajući taj album slušaoci mogu da se prenesu u ovo vreme.

Nikola Jovanović je bio zainteresovan kako će izgledati koncert u Mixer House-u  i da li će biti sličan koncertu koji su održali u Zagrebu pre mesec dana (koji je bio veliki uspeh) šta od repertoara publika može da očekuje.

Damir je naglasio da se svaki koncert razlikuje, drugačiji je prostor, njima se ne svira ista set lista, ali ima bend sa kojim svira dugo, najbolji su prijatelji i naučili su tokom vremena da improvizuju na bini tako da je svaki njihov koncert drugačiji, kao i da se nada da će koncert u Mikser House-u  biti podpuno drugačiji od svih ostalih koncerata i da će oni, naravno, kao i uvek dati sve od sebe.

Pored toga što je vrhunski muzičar, pevač, tekstopisac, gitarista, Damir je i talentovani slikar i glumac, jedna posebna i harizmatična ličnost i izuzetno elonkvetantan sagornik. U razgovoru nakon konferencije obradovala me je mogućnost njegovog skorijeg nastupa u Novom Sadu ali i mogućnost da vidimo izložbu njegovih slika. Ispričao je koliko voli rad sa studentima na studijama Radeta Šerbedžije u Rijeci i koliko ga zanima istraživanje zvuka. Tokom razgovora skoro da zaboravljam da razgovaram sa jednom od najvećih zvezda u regionu i vidim jednu izuzetno spontanu, kreativnu, radoznalu i pre svega ličnost ogromne dubine i intelektualnih kapaciteta, te me Damirova izjava da svi mi u sebi nosimo kreativnost kakvu i on ima ni malo ne iznenađuje.

damirurban_foto_natasapajovic

Posebno me je zanimalo, s obzirom da je svoj EP nazvao „Kundera”, šta voli da čita i kako vidi budućnost muzičke industrije, sada kada internet izdanja preovladavaju: “Čitam svašta, ali mi Kundera nije jedan od najdražih pisaca, kao što mi ni mamut nije najdraža životinja…ime albuma mora biti nešto što prikazuje vrijeme u kojem je album nastao. U to vrijeme, ja sam nosio između ostalog i „Besmrtnost” Milana Kundere, ta knjiga je kružila među bendom kada smo snimali album. U toj izolaciji, pričali smo o njoj, malo je pocrtavali, čitali fus note jedni drugima i zato mi se činilo da je ta knjiga na neki način ostavila uticaj na nas i da je ona negde ostala zabeležena na tom materijalu.

Čitam svašta, stvarno stvašta…jedno vrijeme sam se zapalio za Tomas Benharta, pa sam pročitao sve što se od njega može naći. Sad mi je fora Laslo Krasnohorkav…ima još par pisaca te mađarske scene, koja mislim da nam je dosta bliska po nekakvom senzibilitetu.

Trenutno čitam knjigu Viktora Ivančića, to su nekakvi esejići kratki, ali ne mogu reći da je to forma koju ja biram kao sebi najdražu, ali je on definitivno kao osoba svojim stavovima i zalaganjima za ljudske slobode, zaslužio da tu knjigu uzmem u ruke i pročitam. Na taj način čitam i knjige Ante Tomića ili Jerkovića, ali to ne znači da sam fan tih knjiga.

Čitam između ostalog i grafičke novele, veliki sam fan stripova…Već odavno tehnologija uvetuje način slušanja glazbe,  ja vjerujem da velike kuće imaju ideju odavno što će s tim. Isto tako siguran sam da je bilo potrebno ljude navući na novu tehnologiju, mislim da su pustili jedno 5-6 godina, gjde će svako postati ovisnik o ogromnoj količini informacija. Mislim da danas ljudi nisu ni svjesni da na dnevnoj bazi preslušaju dva nova albuma, pročitaju 5000 naslova, pogledaju jednu seriju ili film, besplatno…u jednom trenutku će uvesti kao jedinu opciju plaćanje. U tom trenutku mi ćemo svi biti jedan svijet narkomana koji traži svoju dnevnu dozu glazbe, dnevnu dozu slika, informacija…

Veliki će se snaći, već su se snašli…oni koji su ustrojili i osmislili diskografiju, vjerujem da oni znaju kuda diskografija ide i šta s njom.

Ništa novo…glazba će biti na internetu kao što već je, slušaće se na pametnim telefonima ili danas sutra na nekim čipovima ili čemu već, glazba će preživeti…CD industrija će propasti, kao i industrija long-plejki, kao i industrija kaseta pre nje. Muzika je preživela sve promjene tehnologija, preživeće i ovu, samo je pitanje na koji način ćemo je konzumirati”.

Tekst i foto: Nataša Pajović