Sandra Rančić je novinarka, dokumentaristkinja, jedna od čuvara na kapiji istorije rock scene na ovim prostorima. Osnovala je festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam i umetnička je direktorka festivala. Smatra da danas ima premalo strasti u okruženju, radi na tome da istu izvuče na površinu pri susretu s ljudima, kad god je to moguće.
Datum rođenja: 28.4.
Ime najboljeg prijatelja i/ili prijateljice?
Biljana Bradić
Imaš li brata ili sestru?
Ne
Poslednji film koji si pogledala?
„Slatko od ništa“ – Boris Mitić
Koja bi tri mesta želela da posetiš?
Kubu, Urugvaj, Island
Omiljena pesma?
Varira od trenutka do trenutka, uh… Neka danas bude „Da sam ja netko“ (Indexi)
Omiljeno jelo?
Sve moguće čorbe
Pratiš li neki sport?
Daaa, fudbal!
Sećaš li se snova ujutru?
Uglavnom da.
Koje godišnje doba ti je najdraže?
Zima
Imaš li neki talenat koji ne koristiš trenutno?
Kartanje i pobeđivanje u istom…Ali, nemam vremena…
Kakve ljude ne voliš?
Ne volim ulizice, lažove, ljude koji nemaju herca da kažu istinu.
Jesi li jutarnji ili večernji tip osobe?
U zadnje vreme, jutarnji.
Gde i kada si bila najsrećnija?
U Zagrebu i Sarajevu 1989/90.
Koju osobinu kod ljudi smatraš najprecenjenijom?
Brzinu.
Koju osobinu ne voliš kod sebe?
Nestrpljivost.
Kojoj živoj osobi se najviše diviš?
Teško pitanje, ima ih više, i uglavnom nisu živi.
Kada bi postojao vremeplov u koje doba bi se vratila?
U osamdesete godine prošlog veka.
Ko je bio tvoja prva ljubav?
Jedan Dejan iz Niša.
Šta mi danas možemo i šta bi trebalo da uradimo za generacije koje dolaze?
Treba da ih čuvamo, negujemo njihov karakter i talente, podržavamo ideje i da ih naučimo istoriji.
Koji je najvredniji savet koji si u životu dobila?
„Radi ono što voliš, a za hleb će se uvek naći“
Poruka za kraj?
Hrabrost, istina, posvećenost, strast, doslednost – neka budu ključne reči. Tada ima smisla ovo što se zove Život.
*Fotografije ustupila Sandra iz privatne arhive
