The Petting blues band postoji od 2008. godine. Iza sebe imaju mnogo nastupa, što po klubovima, što po velikim festivalima poput Nišvila i ŠLF-a u Šapcu. U pripremi je album prvenac, kao i spotovi. O muzici, svirkama i planovima popričali smo sa Milovanom Đuđićem Jimijem, gitaristom i osnivačem benda.
Remix: Kada si počeo da sviraš i koji instrument si prvo uzeo u ruke?
Jimi: Prvi instrument sa kojim sam imao susret, a da se ja sećam, bila je frulica koju mi je moj otac kupio na saboru trubača u Guči. Na tom šupljem parčetu drveta sam skidao narodna kola, barem je meni to tako zvučalo tada. Moja sestra je dobila na poklon od roditelja električnu gitaru i pojačalo. Kad god ona ne bi bila kod kuće ja sam krišom uzimao gitaru i svirao. Nekoliko puta me je zatekla u njenoj sobi kako sviram gitaru i sećam se da smo se posvađali. Naravno da nisam svirao samo sam prebirao po žicama i zamišljao da sam na velikoj bini pred gomilom ljudi. Kada sam napunio 12 godina spoznao sam prave čari tog instrumenta i počeo da slušam Jimi Hendrix-a. To je bio presudni momenat!
Remix: Predstavi nam tvoj bend.
Jimi: The Petting Blues Band je nastao 2008. godine. Tada friški basista Dejan Zec i ja još friškiji gitarista smo se upoznali preko društvene mreže koja se zvala MySpace. Ja sam tada žarko želeo da imam bend i Dejan se pojavio u pravom momentu. Imali smo nekoliko pokušaja benda ali svi osim Dejana i mene nisu verovali u to. U nekom momentu pojavljuje se Nikola Vučetić i dolazi na mesto bubnjara. Prvu put smo javno nastupili 07.02.2009. kao kvintet. Ubrzo posle toga smo postali kvartet, pa zatim i trio. Tada smo se pronašli. Svirali smo veoma često kao Jimi Hendrix tribute. Sve to vreme sam poznavao Aljošu Molnara koji je pevao u bendu sličnog karatkera u kome je svirao moj prijatelj Nenad Nikolić pored koga sam učio da sviram gitaru. 2012. godine Aljoša postaje član TPBB-a i tada počinjemo sa autorskim radom mnogo ozbiljnije.
Remix: Svirati blues u Srbiji je veliki korak, pogotovo za vas jer ste mladi. Ko je vaša publika? Ko sluša blues?
Jimi: Svirati bilo šta bilo gde na svetu može da bude dobro ili loše prihvaćeno. Sve zavisi od toga da li to radite iskreno ili preko volje. Na tu kartu mi igramo. Svaku svirku sviramo sa podjednako puno ljubavi, volje, želje, entuzijazma, žara, bilo da sviramo u malom klubu ili Beogradskoj areni. Publika to oseti. Najveće ovacije publike uvek budu kada sviramo sporije stvari u kojima ima prostora da se odsvira još. Upravo taj prostor ostalja ljude željnim da slušaju dalje.
Remix: Šta publika može čuti na vašoj svirci?
Jimi: 99% bendova ima isti repertoar. Mi sviramo muziku koju mi privatno volimo da slušamo. Sviramo pesme koje nama leže I koje nas, žargonski rečeno, “rade”. Naravno sviramo i autorske pesme koju su na naše veliko zadovoljstvo lepo prihvaćene od strane publike. Publika koja dolazi na naše svirke uvek može da čuje nešto novo. Nikada ne sviramo pesme dva puta na isti način. Puštamo ih da se “rode” u momentu. To je takav tip svirke. Plug and Play. Nema puno mudrosti.
Remix: Koji vam je najznačajniji nastup?
Jimi: Svaki nastup je bitan. Svaki momenat koji provedem sa Dejanom, Nikolom i Aljošom je dragocen. Mi smo porodica. Svakim nastupom zajedno napredujemo i podstičemo jedni druge da vežbamo svoj instrument, da budemo bolji muzičari i pre svega bolji ljudi. Lepo je videti kako ti drugar iz benda napreduje na svom instrumentu i kako mu se menja način razmiljašnja dok svira. Lepo je videti kako sazreva. To je značajno. I to se oseti kada sviraš zajedno.
Remix: Kakav je bio osećaj nastupati kao predgrupa Rambu Amadeusu na ŠLF-u u Šapcu ?
Jimi: Osećaj je bio sjajan. Imali smo priliku da se družimo a čika Atonijem. On je genije. Ja sam lično njegov veliki fan. Smatram ga izuzentim muzičarem i vrhunskim gitaristom. Rambo je naš Zappa. Često smo u kontatku. Uglavnom razmenjujemo ideje.
Remix: Veliki Nišvil. Kad ste tamo nastupali i kakve utiske ste poneli iz Niša?
Jimi: The Petting Blues Band je svirao 2014. na Nishville-u bez mene. U tom momentu nisam bio u državi pa me je zamenio moj učitelj Nenad. Nije se mnogo osetila razlika, makar koliko sam gledao snimak. Oduvek sam želeo da slušam svoj bend iz publike i ta želja mi se ostvarila. Doduše gledao sam snimak, ali svejedno sam uživao. Neša je sjajan muzičar. Virtuoz na gitari i pre svega dobar čovek. Ove godine ponovo nastupamo na Nišvilu u punom sastavu.
Remix: Što se tiče vašeg autorskog rada, kakvi su vam planovi?
Jimmy: Na leto ove godine treba da izađe naš album prvenac. Iskreno se svi iz benda radujemo tom momentu. Ali sada nema stajanja. Krenuli smo da radimo pesme za drugi album. Imamo ideje, vredno vežbamo i radimo. Spot bi valjalo uraditi ali kad dođe na red i kada budemo imali neku dobru ideju. Mi ne volimo ništa na silu da radimo.
Remix: Ko je zadužen za pesme?
Jimi: Muzika koju mi sviramo I pravimo je pretežno gitarska, ako mogu tako da je okarakterišem. Ja dođem na probu sa gitarskim rifom i onda prepuštam Nikoli i Dejanu da nadograde moju ideju. Njih dvojica su veoma muzikalni. Nije me strah da im poverim ništa što sam smislio. Znam da ideja ide u dobre ruke i da će pesma zvučati još bolje na kraju. Tekstove naravno piše Aljoša. Imam i ja po koji ali Aljoša je glavni za taj deo. Do sada se svaki put desilo da se rif koji ja donesem savršeno poklapa sa Aljošinim tekstom.
Remix: Imao si priliku da sviraš u inostranstvu, konkretno putujući na kruzeru. Sretao si se sa različitim tipovima ljudi. Koliko se razlikuje tamošnja publika u odnosu na publiku u Srbiji?
Jimi: Svuda ima svega. Sretao sam po svetu mnoge ljude koji me podsećaju na neke ljude sa ovih prostora koje znam. Pitanje je samo na šta ćeš da naletiš. Često mi se dešava i ovde i u inostranstvu da dođe pametnjaković posle svirke i da kaže onu čuvenu rečenicu: „Slušaj, da ti JA kažem“. Ne obazirem se na to. Sviram podjednako iskreno i pred srpskom i pred inostranom publikom. Za mene su oni svi ljudi sa emocijama, osećanjima. Važno je preneti pozitivnu energiju sa bine bez obzira da li je neko crne puti ili je poreklom sa nekog drugog kontinenta.
Remix: Da li se može živeti od muzike?
Jimi: Može. Sve je stvar izbora.
Remix: Gde vas možemo čuti u skorije vreme?
Jimi: Svuda. Najbolje da pratite našu FB stranicu ili da posećujete naš sajt: www.thepettingbluesband.com Tu sve piše. Kada i gde sviramo. Redovno ažuriramo stranice tako da je nemoguće porpustiti informaciju o našoj sledećoj svirci.
Remix: Hvala na razgovoru i pozdravite vašu mamu. 🙂
Jimi: Nema na čemu i drugi put. Pozdravlja i ona Vas. 🙂
Razgovor vodila: Marija Čurčija
