Banja Luka, 27.5.2023.
Došla je i ta subota, dan koji najmanje volim, ali ne zbog bilo čega što se dešava tog dana, nego zbog toga što će se ove večeri završiti još jedna sjajno organizovana manifestacija. Koliko god se možda činilo da ja uvek imam nešto da kažem, u ovakvim situacijama najčešće sam “speechless”.
Ne volim rastanke, pa to ti je. Pogotovo kada treba da se završi nešto ovako lepo. Moto klub “Stršljen” iz Banja Luke su ljudi velikog srca, puni ljubavi, poštovanja prema svima ali kao organizatori specifični su po jednoj stvari koju moram da naglasim. Ne znam na kakve su sve prepreke i probleme nailazili za vreme organizovanja i realizacije ovog Moto Festa, a sigurno jesu, ono što sam ja primetila prošle ali i ove godine je da su svi uvek nasmejani. Ne mnogi nego SVI organizatori raznih festivala i manifestacija u ovakvim uslovima raspali bi se u paramparčad, ali ne i bajkeri, ne Stršljenovi. Oni su festival koji je obeležila kiša izgurali do kraja maksimalno bez i jedne greške. Da postoji zvuk u reportaži, sada bi bio momenat kada bi se prolomio gromoglasan aplauz uz gomilu povika WOO-HOO!!!
A kako je izgledao poslednji dan? Evo ovako.
Ako govorimo o dnevnom programu, ovaj subotnji je bio ubedljivo najslađi, toliko sladak da se istopiš od lepote. Naime, u 10h na tvrđavi Kastel održan je “Dečiji moto fest” na kom je nastupio hor “Vrapčići”, da budem malo preciznija, moto Vrapčići.
Obučeni kao mali bajkeri, ovi šarmantni mali lepotani svojim lepršavim glasićima rasuli su lepotu po staroj banjalučkoj dami i ulepšali ovogodišnji Moto fest, a dodeljene su i neke nagradice za najbolje obučene male bajkere.
Tokom dana, svi oni koji nisu stigli da obiđu moto sajam mogli su to da učine i u subotu, a neverovatni stunteri još jednom ostavili su sve bez daha svojim akrobacijama, mada bih ja to pre nazvala vratolomijama.
Od 13h počela je, sada ste već navikli, dnevna žurka na kojoj su nastupili, i to već znate, majstori dobre zabave bendovi Rok apoteka, Najda – Balkan Trip i Django & Space Cowboy. Ovog dana bajkeri su se skupljali na tvrđavi više nego inače jer je od 18h bio najavljen defile motora kroz grad. Veliki broj građana i gostiju Banja Luke izašlo je na ulice da pozdravi učesnike ovog defilea koji su činili bajkeri od Australije do Amerike.
A kada su koncerti u pitanju, poslednje veče otvorio je bend koji nije nepoznat bajkerskoj publici, naprotiv. Budimo realni, Orthodox Celts je bend koji je svima poznat i koji sluša veliki broj ljudi, bez obzira koji muzički žanr preferiraju. Jednostavno, Celti su Celti i uz njihovu muziku koja je ispunjena veselim notama, svi igraju. Aca i ekipa zaista pripadaju velikim binama. Ne samo zbog toga što ih je mnogo pa da lakše stanu, nego kompletna ta slika njih na bini nekako čini se prirodno.
Aca je veoma harizmatičan i iz njega isijava jedna dobra energija kako na bini tako i van nje i čovek ti jednostavno ulepša momenat a da toga nije svestan ni on, ni mi. Zapravo, rekla bih ipak da su svi, kao bend, jedan odličan spoj dobre energije i dobre muzike. Bila je ovo sjajna svirka. Na Acino, diži ruke – svi su digli ruke. Na njegov poziv rukama da viknu heeeeej – svi su viknuli heeeej, a njegove komande pratio je majstor za pirotehniku pa su se vatra i “heeeeej” uskladili kao sat i sve to zajedno, zaista je izgledalo predivno.
A nakon njih usledio je intermezzo u vidu vatrometa! Ceo Kastel podigao je glavu ka nebu i očekivao da počne vatromet, ali se umesto vatrometa prvo začula pesma “Thunderstruck” dok su se u ritmu velikog hita benda AC/DC sa zidina tvrđave ispaljivali vatreni mlazevi. A onda se začuo prasak i na nebu nad Kastelom vatromet je zasijao i ostavio bez daha sve prisutne.
Za vreme trajanja Moto festa mnogli su se kupiti tiketi i tako učestvovati u humanitarnoj tomboli, čije je izvlačenje usledilo odmah nakon vatrometa. Kompletan prihod od tombole biće uručen Udruženju Iskra iz Banjaluke i njihovom projektu „Roditeljska kuća“. Organizatori su spremili veliki broj nagrada a najvrednije bile su dva motora i jedna gitara, koju je dogovoreno da dobije talentovani dečak koji nije u mogućnosti da je kupi. Bravo!
Eee onda su na binu izašli i sami bajkeri, glavom i bradom braća Jelići – YU Grupa! Treba li uopšte da vam opisujem kakav je to spektakl bio? Ja mislim da nema potrebe. Uvek raspoloženi, posvećeni publici, uvek sa nogama čvrsto na zemlji, nikada sa glavom u oblacima, ove legende jugoslovenskog rokenrola donele su jednu posebnu vrstu otmenosti na binu banjalučkog Moto festa.
Ove večeri Petra Jelića zamenio je virtuoz za gitarom, sjajni Novosađanin Milovan Đuđić, ljudima poznatiji kao Džimi. Ova gospoda imaju milion hitova i svaki od njih izaziva posebne emocije, nekako malo i setne jer YU Grupa i dalje predstavlja sve ono kvalitetno i vredno čega odavno nema. Stajati ispred bine na kojoj oni nastupaju ili deliti bilo koji prostor sa njima uvek mi je velika čast i zadovoljsto. Publika je pevala kao jedan, aplaudirala kao jedan, dugo i gromoglasno. Ove legende ne zaslužuju ništa manje.
Čast da zatvore ovogodišnje, šesto izdanje Moto festa, pripala je trenutno najaktuelnijem i najpopularnijem bendu regiona, Letu 3. Svi smo sa velikim nestrpljenjem čekali njihov spektakl na bini, ali i to da li će se na banjalučkoj bini pojaviti u evropski poznatim MAMA ŠČ kostimima. Ovu sjajnu ekipu Riječana publika je dočekala sa ovacijama i tako pokazala da su imali njihovu podršku na skoro završenoj Evroviziji. Letovci su se tamo odlično provodili i zezali koliko sam od njih čula, ali ta zaista velika popularnost koju su stekli širom Evrope, nije ih ni malo promenila. I dalje su beskrajno blesavi i dalje sami peglaju svoja odela, košulje i haljine.
Kada smo već kod odela, ovaj nastup započeli su obučeni u crna odela i bele košulje koje im savršeno stoje. Moja mama, naviknuta na njihove fotografije u šiz odelima, prokomentrisala je “Božeee, pa vidi kako su oni zgodni”. Da mama, zgodni su, ne vidi se to, znam. Pevali su sve hitove, a ni na ovom nastupu nije izostala koreografija u vidu razbacivanja perja na sve strane i velikih kartona na kojima su pisali brojevi u pesmi “Izgubljeni”. Zec je broj 1, Prlja 2, Mrle 3 i Baljak 4. Jedan po jedan, dizali su brojeve u vis, a publika je iz sveg grla vikala…1,2,3,4 Izgubljeniiiii….ima nas jooooš! U ovoj reportaži nisam pominjala pesme koje su benovi izvodili, ali kad su Letovci u pitanju, moram da pomenem pesmu “Profesor Jakov” i nenormalno zarazni refren “Imaš dobar parfem, io sono je t’aime” koji uvek pevam danima nakon njihovog koncerta, a evo i sada ću čini mi se i na sam pomen te pesme.
Sišli su s bine, kiša je u tom momentu paduckala, ali publika je vikala BIS, BIS. I šta će, otišli su i presvukli se na brzaka dok se sa razgasa začulo “Mama, kupila traktora, ŠČ”. Vrtelo se to nekoliko krugova dok se oni nisu presvukli, a nakon toga usledila je, sada več čuvena, MAMA ŠČ pesma i koreografija. Malo je reći da se publika oduševila. Baš ih vole, tako jedinstvene, neobične i blesave. Bilo je ovo spektakularno zatvaranje ovogodišnjeg Moto Festa, grandiozno kako Banja Luka i zaslužuje.
Došlo je vreme da pomenem kišu i blato. Trudila sam se da ih ne pomenem ni jednom u tekstu iznad jer nisam htela da vam skrene pažnju sa svih onih dobrih stvari koje su se desile ove završne večeri. A jedna velika istina zapravo je da je glupa kiša ceo dan padala, prestajala, padala, prestajala, a na Kastelu se blato “primilo” i odlučilo zagorčati nam život. Upadali smo u blato, pokušavali ga skidati sa čizama i patika kako bi lakše hodali, ali ne…ništa nije pomagalo. Prihvatili smo da ćemo biti blatnjavi i uspešno premostili taj problem u glavi. Ali najveći problem se javio kada smo krenuli ka svojim smeštajima. Pomenula sam vam Supermena koji je mene i koleginicu Marinu veče pre odvezao do hotela i tako spasio gacanja po blatu i velikodušno se ponudio da nas odveze i u subotu, što smo mi uz veliku dozu zahvalnosti prihvatile. Supermen je sasvim očekivano, biće sa druge planete, pa je kombi koji je bio parkiran pored bine u sred blata, lagano pokrenuo bez po muke. Odmah pored nas bili su Letovci koji su spakovali opremu u svoj kombi i bezuspešno pokušavali da se izvuku iz blata. A onda je naš Supermen rekao “Moram da im pomognem, kakvi bi mi domaćini bili da ih ostavimo da se muče”. Izašao je, seo u njihov kombi i uz njihovu pomoć uspešno izvukao kombi iz blata. I tu nije bio kraj. Ispred nas stajao je parkiran kombi policije koji je pretpostavljam ostao bez struje i došla je šlep služba da ga odveze. Mi smo strpljivo čekali da zakače kuku za kombi i nateraju ga na šlep vozilo kako bismo mi mogli proći, ali ne, to nikako da se desi. Dvojica su pokušavala da ga prikače, a četvorica su stajala sa strane i gledala. Nisu ga zakačili. Skinuli su i blatobran, nisu ga zakačili. A onda je Supermen izašao iz našeg kombija, prišao, kleknuo u blato, snimio situaciju, zakačio kuku i rešio im problem.
Supermen se zove Aljoša i jedan je iz ekipe koja je bila zadužena da brine o bendovima, da im se nađe za sve što treba, odveze, doveze… On je čovek koji rešava sve probleme i ništa mu nije teško. Aljoša, hvala ti mnogo. E da, Aljoša je toliko divan da mu se i Gale iz Kerbera javno na bini zahvalio za svu pomoć.
Eto, tako je izgledao šesti po redu Moto fest u Banja Luci. Mi smo uživale, napunile smo se pozitivnom energijom, upoznale neke nove super ljude, družile se sa starim prijateljima i čule neke nove informacije koje ćemo ljubomorno čuvati samo za sebe sve do sedmog po redu Moto festa. Ono što mogu da vam kažem je da sledeću godinu, ne smete propustiti NI SLUČAJNO! Odmah upišite u kalendar, kraj maja 2024. godine, spektakl koji se ne sme propustiti. Ja ću vas čekati tamo, u čizmama ili sandalama svejedno je.
Moto klubu “Stršljen” hvala za sve, najbolji ste! 🙂
Vidimo se za 360 dana.
Bajkerka u duši i brižna majka,
Andrea
Foto: Marina Pešić
