Beogradski Sava centar sinoć je bio mesto gde se nije mogla naći granica između radosti i tuge zbog izuzetno dirljivog koncerta organizovanog u čast Vlade Divljana i proslave njegovog 60. rođendana, a koji je dvoranu ispunio do poslednjeg mesta. Prijatelji, kolege i saradnici širom regije odazvali su se pozivu organizatora i sa velikom čašću i poštovanjem prema liku i delu idola mnogih generacija, pevali Vladine pesme. Raznovrsnost i lepota pesama koje je Vlada stvarao izuzetno je velika te je svaki izvođač/gost, uprkos različitostima, mogao da izabere svom senzibilitetu najbližu.
Reprezentativan presek Divljanove bogate autorske i izvođačke karijere, što iz vremena Idola, što kad su u pitanju njegovi razni kasniji solo projekti, realizovan je u dve celine. U prvom delu, basista Zdenko Kolar i pijanista Saša Šandorov predvodili su Nevladinu organizaciju (sa bubnjarem Markom Milivojevićem i perkusionistom Borisom Bunjcem), uz podršku članova sastava Magic Bush, gitaristi Damjan Dašić i Marko Ćalić koji su ove večeri, iako vrlo mladi, bili rame uz rame sa svim velikim umetnicima koji su nastupali. Kasnije, glavnu ulogu je imao bend sa kojim je Divljan nastupao u poslednjoj fazi karijere – zagrebačko Ljetno kino predvođeno Maksom Juričićem.
Koncert “Hajde sanjaj me, sanjaj” počeo je puštanjem slajdova propraćenih zvucima uvek beskrajno emotivne “Nebeske teme”, da bi potom krenula žestoka, uvodna “Plastika” sa Dušanom Kojićem-Kojom iz Discipline kičme kao gitaristom, i ritam sekcijom Idola, basistom Zdenkom Kolarom i bubnjarem Kokanom Popovićem.
Magic Bush i NVO su se nadovezali sa “Zašto su sada devojke ljute”, da bi Partibrejker Zoran Kostić-Cane pred “Gde si sad, cica maco” kratko poručio: “Lepo je što ste došli, našem drugu je rođendan. I to je to”.
Goran Vasović-Vaske iz Eve Braun je zapevao “Dok dobuje kiša” i “Ona to zna”, i upravo u tim momentima publika je počela lagano da se diže na noge. Uz Borisa Mladenovića-Bomlu iz Jarbola i Škrtica usledilo je novo ubrzanje (“Vreme je”), dok je Dejanu Cukiću, raspoloženom i za anegdotska prisećanja na dogodovštine sa članovima Idola, sjajno legao “Kenozoik”.
Nadovezao se Dejan Vučetić-Vuča, nekad frontmen Darkvud daba (“Vetar i zastave”, “Sve što hoću da znam”), a frontmen Plavog orkestra Saša Lošić-Loša (“Samo me gledaj i budi tu”) zahvalio se Divljanu “u ime svih sarajevskih dječaka čiji je bio idol”.
Uvek beskrajno šarmantni Zoran Predin, nakon gromoglasnog aplauza koji ga je dočekao pri izasku na binu, doneo je njemu svojstvenu emociju u “Sve laži sveta” za koju je rekao da je od sada to i njegova pesma s obzirom da je kako je rekao “..toliko ušla u mene, da je sanjam…”. Rambo Amadeus se pokazao kao odličan izbor za “Patuljke” jer je njegovo izvođenje ove pesme izazvalo ozbiljnije đuskanje velikog dela publike.
Spisak gostiju u prvom delu zaokružila je Bojana Vunturišević izvođenjem pesme “Nemo”, koja se kasnije pridružila i Ljetnom kinu u pesmama “Iza osmeha” i “Retko te viđam sa devojkama”. Segment između dva dela koncerta prigodno je iskorišćen da se publici putem video bima iz Čikaga obrati Srđan Gojković Gile, koji je bio sprečen da učestvuje na koncertu pošto je sa Električnim orgazmom na turneji u Americi. Dok se Ljetno kino nameštalo, sa video bima je puštena pesma “Pruža” u Gile & Magic Bush verziji.
Ljetno kino (Maks, Jurij Novoselić, Marino Pelajić, Vlade Matulić, Buki Filipović, Stane Kovačić, Ante Prgin) je odmah dalo do znanja da je Vladin rođendan “Radostan dan”, a zatim su se nizale “Najlepša”, “Ljubavi”, “Vodim te na more”… Juričić je pred “Malenu”, gde im se priključio gitarista Partibrejkersa Nebojša Antonijević-Anton, nadahnuto istakao koliko je Vlada Divljan, pored svega ostalog, bio duhovit čovek i autor.
Ovacije publike izazvao je izlazak Kornelija Kovača na binu koji je sa Kinom zasvirao “Devojko mala”, kao i Darka Rundeka koji je pesmom “Samo jednu ljubav imam” naježio i najotpornije. “Čast mi je što mogu da učestvujem u proslavi rođendana čoveka koji će još dugo živjeti sa nama”, rekao je Rundek.
“Rusija” sa Momčilom Bajagićem-Bajagom bila je uvod u veličanstvenu završnicu u kojoj su se učesnici koncerta okupili na sceni i zajedno zapevali “Odnesi me”. Nakon zajedničke pesme, na poziv Maksa Juričića, cela dvorana Sava centra poklonila se Vladi i tim gestom izrazila zahvalnost za sve divne pesme koje nam je ostavio i divne trenutnke doživljene uz njegovu muziku. Pesma po kojoj je nazvan koncert, “Hajde, sanjaj me, sanjaj”, čula se zatim sa zvučnika a na video bimu pojavila slika nasmejanog večitog dečaka. Definitivan kraj je usledio tek uz “Maljčiki” a na bini su se, među muzičarima, pojavili i Vladini sinovi, Stevan i Pavle.
Slušajući sinoć sve te divne note….dirljive i iskrene emocije opisane u pesmama pitam se….gde su nestali svi ti divni dečaci, urbani mangupi zbog koji su nam srca podrhtavala…? Vlado, hvala ti za sve u ime cele moje generacije ’70-tih koji smo imali sreću da odrastamo uz muziku koju si ti živeo. Srećan ti rođendan! Mora da je opasno dobra žurka bila gore juče!
Više fotografija pogledajte ovde.
Andrea Magazin
Foto: Marina Pešić
