Višestruki dobitnici Gremi nagrade, prvi put nastupiće u ovom delu Evrope, u okviru Musicology Barcaffe Sessions koncertnog serijala, 23. juna, na Kalemegdanu u Beogradu.
Bend Snarki Papi prešao je veliki put od potpuno nepoznatog, do jednog od najcenjenijih muzičkih džez kolektiva, ovenčan brojnim nagradama koje su ih pozicionirale visoko u muzičkom svetu.
Ovu grupu izvanrednih muzičara čini između 20 i 30 članova, koji se rotiraju, te na različitim koncertima nastupa između 8 i 10 članova. Na koncertu u Beogradu nastupiće u punom sastavu, čime je zagarantovan apsolutni spektakl na zatvaranju ove sezone Musicology Barcaffe Sessions koncertnog serijala.
Sa Majkl Ligom, osnivačem, kompozitorom i basistom Snarki Papija, organizatori su razgovarali na temu samog kolektiva, njihovog umetničkog putovanja i dugo očekivanog koncerta u Beogradu.
Prvi put dolazite u Beograd i to u punom sastavu. Beogradska publika deluje oduševljeno što će vas ugostiti. Da li ste i vi uzbuđeni što dolazite?
Apsolutno! Svirao sam u Beogradu prošle godine sa mojim drugim bendom, Bokanté, i reakcija je bila fenomenalna. Publika je bila jako draga i vidi se da su pravi ljubitelji muzike. Ne mogu da dočekam da postavim Snarki Papi ispred te publike.
Kako je Snarki Papi nastao?
Grupu sam osnovao sa društvom sa koledža nakon završene prve godine na Univerzitetu u Severnom Teksasu. Mislim da je to bilo 2003. godine. Većina njih je u studijama bila orijentisana na jazz muziku. Održali smo svirku u podrumu jedne picerije, i nikada nismo prestali da sviramo.
Svirali ste čitavu deceniju pre nego što ste počeli da osvajate pažnju medija. Da li je bilo teško tada? I da li ste ikada mislili da će vaš projekat postati tako izvanredna stvar?
Muzika mora biti stvar koja te tera da guraš dalje. Ukoliko ti je potrebno da drugi ljudi odrede vrednost tvojoj umetnosti – bilo da su u pitanju mediji, javnost, industrija, ili bilo ko drugi – u startu si se pripremio za neuspeh. Iako nikoga nije bilo briga za Snarki Papi, niti nas je bilo ko primećivao 10 godina, mi smo svi i dalje tu. Zašto? Zato što svaki član benda svira zbog ljubavi prema muzici.
Koliko regularnih članova imate? Da li postoje neki članovi kolektiva koji su uvek prisutni, ili konstantno menjate strukturu benda za svaki koncert?
Verovatno smo imali oko 30-40 članova u toku svih ovih godina. Trenutno nas je dvadesetak, ali uglavnom putujemo u grupama od po 8 do 10 ljudi. Radili smo u većim i manjim grupama, ali ovo je neka sredina koja nam odgovara. Članovi se stalno smenjuju za koncerte, ali postoji 7 ili 8 njih koji sviraju oko 70 % koncerata.
Da li se članovi grupe druže i van ove muzičke avanture?
Naravno. Većina nas živi u Njujorku, i dosta se tu i družimo. Na turneji, onoliko vremena koliko zajedno provodimo na sceni, toliko vremena provodimo i van nje. Mi smo već postali porodica i imamo puno poštovanja za svakog člana iz benda.
Majkl, šta ti je omiljeno prilikom nastupa?
Obožavam da se prepustim i vidim u kom smeru će se pesme razviti iz večeri u veče. One se toliko menjaju – gotovo kao da gledaš dete kako odrasta. Čekamo vas da zajedno uživamo u toj transformaciji!
