Kada sam prvi put čula da Zeke spremaju novi album, bila sam baš iskreno srećna. Pratim ovaj bend od njihove prve svirke, gledam i slušam kako lagano i lepo rastu i sa nekim, za mene neobjašnjivim strpljenjem, čekam njihov pun sjaj. I čini mi se da nije toliko daleko.
Ono što sam unapred znala je da Zeke neće mnogo odstupati od svog, sada već prepoznatljivog punk zvuka, a ako se to i desi, biće na nivou statističke greške. Prosto, nemoguće je da odlutaju, bar za sada. Dobila sam ovaj album na preslušavanje jedno dva meseca pre njegovog izdavanja i moglo bi se reći da je zrio u meni onako lagano, kvalitetno. Nakon prvog slušanja bila sam u fazonu, napisaću recenziju odmah jer nema šta….sve je jasno kao dan. Moram priznati, ono što danas pišem, potpuno drugačije izgleda od onoga što sam htela da napišem tada. A šta je to toliko moglo da se promeni? Zapravo, na moj konačan sud veliki uticaj je imalo nekoliko live nastupa koje sam u međuvremenu odgledala.
Ne mogu a da ne kažem da su pokušali da utiču na mene, a to je bilo vrlo zbunjujuće. Neki od njih su mi nudili pare da uopšte ne pišem recenziju, neki da napišem sve najlepše, a neki da niko nije dobar i da je sve sr.nje sem produkcije. Ja sam pare uzela, a ono što će uslediti je moje iskreno mišljenje, pa šta im Bog da. 🙂 Istina je da su mi nudili novac, ali naravno da je to bila šala. Zeke su poznate po tome da uvek, svuda i sa svima zbijaju šale, što je jedna od omiljenih mi karakteristika ovog benda.
Za početak, album “Krv, suze, nojz” iza koje stoji izdavačka kuća Multimedia records, je nešto što definitivno trebate preslušati, a evo i zašto.
Dok se ređaju jedna za drugom pesme sa ovog albuma, imate osećaj da gledate neki film. Njihove pesme nemaju samo reči i zvuk, nego i slike, a Boga mi i emocije koje ne možete ignorisati. Tekstovi koje Zoki piše su sve što mislite a niste znali kako to da kažete. E pa, Zeke govore za vas. U svojim tekstovima oni su direktni i vrlo jasni kada govore o tome u kakvom društvu živimo, odgajamo našu decu i pokušavamo da ostanemo normalni, ne prihvatajući prostakluk koji nam se svakodnevno servira. Što bi Zeke rekle “Ne da mi savest junačka” u pesmi “Licemeri”. Kada je u pitanju sve ostalo, što mimo teksta čini jednu pesmu, greške nema. Zeke su uveliko postali naslednici nekih velikih punk bendova sa naših prostora, iako oni možda toga nisu ni svesni. Ili jesu ali se “boje” da to priznaju i prihvate. Prvenstveno sam imala ideju da analiziram svaku pesmu sa ovog albuma, ali neću. Izdvojiću neke koje su meni malo posebnije od drugih, a vama ću ostaviti da otkrijete sve čari i lepote ovog albuma i ima ih zaista mnogo, jer ovaj album zaslužuje da ga preslušate.
E sada dolazi na red uticaj live svirke na ovu recenziju. Zeke zvuče, kao milion dolara, što bi rekli. Jeste, deset godina koliko oni postoje nije malo, ozbiljan rad je iza njih i to se čuje, ali to koliko su oni uvežbani i koliko sve funkcioniše kao sat je neverovatno. Nekoliko godina unazad, mislila sam da se to nikada neće desiti, uzimajući u obzir različitost njihovih karaktera. Ipak, Zeke su pokazali kako stvari treba da fuknkcionišu. Na nastupima ovog festivalskog leta izvodili su i neke od novih pesama pre nego što su album i objavili. Po reakcijama publike bilo je jasno da će album vrlo brzo zaživeti i da će ga publika zavoleti. Izdvojila bih za početak pesmu “Kako ti odgovara”, a zašto…..kako da vam kažem, ne mogu da se odlučim da li je više hitična ili je to zbog teksta. “Izmisli nacije, uvedi porez na vazduh…”, pa zar niste pomislili i izjavili ovako nešto ko zna koliko puta?! Sa laganim gitarskim ulazom u pesmu i od starta jasnom porukom u tekstu “Kako ti odgovara, namesti rođaka što prstom potpis daje, opasan k’o pas što laje” ova pesma je nešto što ne može da vas promaši i mimoiđe. Kupiće vas na prvo slušanje. Tu je naravno i pesma koja otvara album, pesma “Galebe” koju ćete sigurno zavoleti jer je vrlo pevljiva, tera vas da skačete i iz grla pevate zajedno sa preharizmatičnim Zokijem. “Turbulencije” je pesma kojoj naziv potpuno odgovara jer izaziva turbulencije emocija. Za ovu pesmu imam osećaj da traje 3 sekunde a ne tri i po minute. Ponese me, poletim zajedno sa njom i prebrzo mi se završi. Sledeća pesma koju bih izvojila je pesma sa nazivom “Tara”, koju je Zoki posvetio svojoj ćerki, što izaziva posebnu emociju i tera me da isto to poručim i svom detetu “Budi jaka kao planina, ne daj da misli ti lete u prazninu…” Tu je i odlična “Odmahni vetru” koja je bila drugi objavljen singl sa četvrtog albuma. Takođe, ovo je pesma sa spotom koji je ujedno bezveze i sjajan. Da Zeke nisu toliko harizmatične, ovo bi bio najgluplji spot ikada. Ali, nije… Upravo sam shvatila da je svih 12 pesama, koliko ih ima na albumu, nešto najbolje što je naša diskografija imala u poslednje vreme. A mislila sam da će biti teško napraviti album koji će biti na nivou prošlog. Na ovom četvrtom, Zeke su dokazale i pokazale da uvek može bolje i da za one koji iskreno vole to što rade, samo nebo je granica.
Možda Zoki nije najbolji vokal koji scena ima (a možda i jeste), ali je sa ostalom četvoricom savršena kombinacija koja ga čini jednim od najboljih vokala. Možda Crveni, Paja, Davor i Oliver nisu najbolji muzičari koje naša scena ima (a možda i jesu), ali su uvežbani do perfekcije što ih čini jednima od najboljih muzičara koji sviraju danas, ali sa bitnom razlikom od mnogih….oni to rade iz ljubavi prema muzici. Njima novac nije light motiv.
“Krv, suze i nojz” je izuzetno kvalitetan album, sa duboko iskrenim tekstovima, ubitačnim rifovima potkovanim sjajnom ritam sekcijom koja gađa direkt u centar. Ovaj album nema ni jedan promašaj. Biće mi drago ako na promociji koja će uskoro biti održana u Novom Sadu bude što više svih vas koji ste u mogućnosti da dođete jer ovaj bend je jedan od onih koji zaslužuje pažnju kako publike, tako i medija. I nemojte ga preslušati jednom….neka to bude nekoliko puta. Dozvolite sebi da sazri u vama, kao što sam i ja uradila.
Prvih 10 godina postojanja obeležile su “Krv, suze, nojz”. Narednih 10….videćemo.
Andrea Magazin
