U petak, 5. februara, u novosadskoj Crnoj Kući, jednoj od kuća u Srbiji u kojoj nema narodnjaka, održan je festival Invasion From The East.
Invaziju su izvršila četiri benda: Trigger, Let The Cigar Die, Madresi i domaća podrška Northern Revival. Koncert je počeo tačno u 22.00 časa.
Iako se malo ljudi skupilo na prvom nastupu, Madresi su započeli svoj nastup pesmom vickastog naziva „It s only turbo folk“ sa prvog albuma. Ova zrenjaninska trojka postoji od 2008. godine i sviraju klasični pank u stilu riječkog Parafa. Pesme su im prilično pevljive, melodične. Odsvirali su većinu pesama sa prvog albuma „Odvedi me odavde“ da bi završili sa „Prodajem emocije“ što je istovremeno i naziv njihovog drugog albuma koji je izdao Miner Records. Najbolja poruka koju su poslali je pesma „Rokenrol nije mrtav, a kamoli pank“.
Nakon njih na scenu stupa beogradski Trigger, art metal bend koji bi oborio s nogu i publiku koja nije ljubitelj ovog žanra. Ono što volim kod bendova iz Singidunuma je odlična komunikacija sa publikom gde god da se pojave, ne odustaju dok i ovi iz poslednjeg reda ne pokažu povratnu reakciju.
Trigger je počeo nastup pesmom „Ponor“ tokom koje je publika zanemela nad moćnim vokalom pevačice, mada Milena Branković zaista ne zaslužuje da je nazivaju pevačicom nego umetnicom s obzirom na to kakve se sve spodobe nazivaju ovim imenom. Ona je pravi frontmen benda kojoj 95 posto pevača treba da poljubi ruku kad je vidi. Trigger je izdao dva autorska albuma i jedan sa obradama pesama „Novog Talasa“. Ovacije su se nastavile tokom celog repertoara koji su odsvirali: „Spiritus“, „Više neće biti nas“, „Od kostiju i pepela“, „Ena“, „Navika“. Ovaj sastav ima i odličnog gitaristu te su im pesme prepune solo deonica, a ono što mi se posebno svidelo kod ovog benda je to što iako pevaju na srpskom zvuče kao da pevaju na engleskom. Nije tačno da metal ne može da zvuči dobro i na našem jeziku, zavisi ko peva. Na žalost publike koja ih je pozivala na bis, oni su ipak morali da ustupe binu gostima sa severa.
Mađarski bend, za koji „nem tudom“ kako se izgovara ime grada iz kog su (Tiszakécske,) nastavili su nesmanjenom žestinom. Ovi momci su koliko sam razumela počeli kao akustični bend da bi svoju neobuzdanu energiju morali da pretvore u nešto agresivnije, pa su nastavili da sviraju metal. Svi članovi benda su skakali sa instrumentima od prve do poslednje pesme tako da je basista morao da siđe u publiku (jer je bina za njega bila mala) već nakon prve pesme i izveo specijalan šou. Ja ne znam kako je on uspeo da svira uopšte , nakon predstave koju je izvodio tokom celog nastupa. LTCD postoji četiri godine i za to vreme napravili su samo jednu izmenu, promenili su bubnjara. Novi bubnjar je momak od 19 godina koji je došao u bend pre dve nedelje i odlično se snašao. Nekoliko puta su pozvali publiku da ga podrži. Odsvirali su skoro sve pesme sa EP izdanja “So confused” i između pesama su govorili jedine srpske reči koje znaju: “Dobro jutro” i “Dobra guza” i nekoliko puta su se zahvalili svim bendovima i učesnicima. Pred kraj nastupa na scenu je stupio i Petar iz Northern Revivala i otpevao “Lifer”, pesmu benda Down. Publika je otpevala s njima pesmu od reči do reči, divan prizor. Završili su nastup pesmom “I wish you”.
Northern Revival, kao domaćini, lepo su zaokružili ovo veče. Počeli su nešto posle pola 1. Publika ih vrlo dobro zna jer su iz Novog Sada i trude se da često sviraju. Žanrovski slični svojim drugarima iz Mađarske, nastavili su da rasplamsavaju atmosferu koja je malo pala tokom pauze na bini. Jedan deo publike je otišao, verovatno da bi stigli na bus kojeg nema posle ponoći često (što je sa mnom bio slučaj u jednom momentu).
Sve u svemu, Northern Revival zaokružio je priču o invaziji sa istoka, stavio tačku na mnogo dobro veče u Crnoj kući.
Moram primetiti i da je lepo videti u publici invaziju nova lica, naročito devojčica koje ne stoje uplašeno u ćošku već u prvim redovima.
Dragica Mačkić
Foto: Ivana Jovanović
Galeriju fotografija pogledajte OVDE.
