PODELI

Kreativni distrikt, poznatiji kao Kineska četvrt, je krajem aprila pripremio veliki broj kulturnih događaja, koje ni kiša nije pomela u održavanju. Različiti pogrami su okupirali pažnju svim generacijama, ljudima sa različitim interesovanjima i ljubiteljima džeza.

Iako je delovalo kao da će 28. aprila nebo da se sruči na sve posetioce, jer je kiša u popodnevnim časovima bila nemilosrdna, pa su tonske probe jedva i održane, motivisana masa ljudi nije odustajala, pa se sve više okupljala kako je dan prelazio u noćne sate.

CRTEŽOM KROZ ŽIVOT

U toku trajanja plača neba na posetioce, imala sam priliku da posetim Izložbu „Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine“ raspoređenoj u više paviljona i to po dekadama nastajanja crteža dece iz Vojvodine, ali i drugih delova sveta, a period nastajanja crteža datira od 1950-2019. godine. Svaki paviljon ima svoj naziv (’50-te Pokretanje, ’60-te Susretenje, ’70-te Sećanje, ’80-te Jedinstvo, ’90-te Razilaženje, ’00-te Igra, ’10-te Osvrtanje/povezivanje) koji predstavlja deceniju sa određenom tematikom crteža koja se prožima kako u apstraktnom, tako i u realističnom stilu crtanja dece. Talenat današnje dece, ali i one koja su odavno već odrasli ljudi možete pogledati do 15. maja i smatram da je važno posetiti je i podsetiti se koja osećanja smo svi imali kao deca i zapitati se na koji način bismo mi predstavili to svoje razdoblje odrastanja na crtežu, uz bojice i beli papir.

JAČANJE SAMOPOUZDANJA KROZ PLES

Nakon obilaska izložbe pažnju mi je okupirala Tribina u okrivu  Festivala uličnog plesa „Groovin“, koja se bavila temom položaja žena na plesnoj sceni u svetu i Balkanu, i pokretanje teme senzualnosti i seksualizaciji žena na plesnoj sceni. Govornice su bile Frosina Dimovska iz Srbije (profesor baleta u baletskoj školi), Valentina Pandžić iz Hrvatske (ples vogue), Anja Stefanović iz Srbije (trener plesnog izraza twerka), Maya Weber iz Slovenije (dancehall), Vesna Pašćanović iz Srbije (trener hip-hopa, house plesa, vogue) sa moderatorom Ninom Begović iz Hrvatske koja se bavi DJ-ingom i koja se takođe bavi uličnim plesovima. Sve učesnice tribine su se bavile raznim plesovima kroz svoju karijeru i odrastanje (hip-hop, vogue, dancehall, twerk, balet i sl.) dok se nisu pronašle u jednom ili par plesnih pravaca koje sada kombinuju i kroz savremeni ples. Cilj tribine je da se dopre do mlađih plesača da bez ustezanja grade svoje samopouzdanje, da se ne boje da izraze sebe kroz plesne pokrete i da se bore za svoje mesto pod reflektorima bine.

Na početku predstavljanja se svaka učesnica tribine osvrnula na period učenja i bavljenja plesom i problem pokazivanja svoje senzualnosti kroz pokret, a da isti ne bude krajnjem gledaocu prikaz sušte seksualnosti.

Maya se osvrnula na položaj žena na Jamajci, tvornici urbanog plesa dancehall, u kojoj je položaj žena na plesnoj sceni veoma nepovoljan i više je rezervisan za muškarce. Napomenula je da u dancehall-u postoje pokreti rezervisani za muškarce i posebno za žene, ali je njen lični stav da svako treba da proba ono što mu se sviđa i da proba da kombinuje pokrete, bez obzira da li su tzv. rezervisani za jedan pol. Plesanje dancehall-a joj je pomogao da se lepo oseća u svom telu i sama sa sobom na sceni i mimo nje. Plesanje dozvoljava procesu prihvatanja samog sebe da počne i da se lepo osećate u svojoj koži, a kada se lepo osećate iznutra, nije vam važno šta drugi misle i ne osvrćete se toliko na spoljne komentare i ne dozvoljavate da oni puno utiču na vas – napomenula je Maya.

Frosina je akcenat stavila na postavljene norme u društvu kojih se svi strogo drže, sa primerom na oplastičeni izraz u baletu koji robuje okvirima postavljenim još u 17. veku kada je i nastao i u kojem i dalje muškarci imaju dominantnu ulogu, bez obzira što je brojčano stanje balerina veće, ali na tržištu se muškarci brže probiju i često su bolje i plaćeni u odnosu na balerine. Bavljenje baletom utiče na učenje prikaza samopouzdanja, ali sam proces bavljenja baletom često je trnoviti put borbe sa građenjem samopouzdanja iz razloga što su postavljene norme stroge  (kako fizički izgledati, kako se držati i sl.) te samim neuklapanjem u postavljenu normu dovodi do čestog gubitka samopouzdanja. Nina se osvrnula na komentare svoje profesorice da joj telo „odbija“ baletske pokrete, jer ne izgledaju onako kako je normirano, kao i na to da balet predstavlja kontradiktornost, jer balet istovremeno ne dozvoljava senuzalnost, a traži od pokreta da pošalju takvu poruku.

Valentina je akcenat stavila na postojanje zajednice koja prihvata sve plesače i plesačice bez osuđivanja. Ball room kultura je mesto za sve koji su otvoreni za prihvatanje različitosti i prihvatanje sebe. Svako može biti ono što jeste i pronaći se na jednoj od scensko plesnih kategorija koja Ball room događaji nude. Naglasila da su Ball roomovi mesta gde svako može da iskaže svoju senzulanost i sekusalnost kroz ples, ukoliko to želi i prija mu.

Anja se osvrnula na twerk kao plesni izraz kojeg je na početku probijanja na srpsku scenu pratila objektivizacija ženskog tela i seksulizacija istog. Ono što je ona poručila je da je to nije omelo da nastavi da se njime bavi i da svojim radom i prisutnosti na sceni doprinese da ovaj plesni pravac posmatra na pravi način. Poručila da nije važno da li se neki plesni pravac posmatraču sviđa ili ne, već da je važno da se isti radi iz osećaja, iz duše.

Vesna se osvrnula na svoje iskustvo početka treniranja hip hop-a u kojem se očekivalo da pleše „muževnije“. Važno je da svi budu svesni svojih fizičkih predispozicija i da je u redu da muškarci izvode bolje neke plesne pokrete od žena i da žene druge plesne pokrete dočaravaju na bolji način, jer konstitucija tela to dozvoljava. Komentara će uvek biti, ali mislim da svi treba prvo da se informišu, da se trude i rade na sebi i na svom plesnom izražavanju.

Nina je kroz svoje akademsko proučavanje plesa naglasila da ples predstavlja reprezentaciju i sliku života i nije odvojen od onoga što ljudi proživljavaju svakog dana, već predstavlja kanal preko kojeg mi sve čistimo iz sebe i tražimo sebe.

Publika se na kraju uključila sa raznim pitanjima vezanim za to kako da se plesači nose sa negativnim komentarima na društvenim mrežama od strane pratioca, te je zaključak da svako treba da radi svoju stvar iz srca, da se trudi da tehnički bude ispravna, ali da samo plesno izvođenje treba da ide iz duše, a kada je to tako, negativni komentari postaju minorni.

DŽEZ MARATON

Nakon tribine, „oko“ mi je privukao Džez maraton na kojem su najavljeni Drumbooty, Hauptman, Any Kez Trio i Kljube, kao i Purple is the Color, Arthur Possing Quartet i Marko Luis. Obe scene su imale predobru energiju i privukle veliki broj ljubitelja džez muzike. Hladnoća i potencijalna kiša nisu nimalo negativno uticale na džezere, kako na bini tako i u publici. Marko Luis je na sceni bio sa svojih 9 muzičkih saboraca, svirao je klavijaturu, perkusije, bitboxovao, istrčavao u publiku i napravio šou za pamćenje.

Kreativni distrikt upotpunio je svojim programom prethodni vikend u Novom Sadu te pratite nove najave i ne propustite neke nove priče i događanja.

Ana Ilić