Pred nama je knjiga poezije, Vesne Kovačević Sokolović – „Tihovanja“. U njoj su ostihovana tkanja pesnikinje, njene misli i osećanja, njena tihovanja, upletena u venčić Petrovdanski orošenog cveća sa livada rodne Bosanske Krupe i podarila ga čitaocima i u Beogradu.
Bogatstvo motiva ozvučenih posebnim pesničkim jezikom, u pesničkim slikama su tanana, darovita nit koja se uspinje u visine i uranja u doline ove zbirke, krajnje simboličnog naslova – TIHOVANJA!
Impresivne su i gotovo ispovedne pesme autorke Vesne Kovačević Sokolović, i to je uočljivo, primetno (dokument – UTOČIŠTE – na primer). Pesnička aura je iteko vidljiva i oslikana u ponuđenom materijalu. Subjekt „ženskog pera“ je dominantan, ali ne iritira, već pleni svojom baršunastnom širinom i sveobuhvativnošću. Ovo nije ram i oklop. Ovde su misli (stihovi) kao lastavice, koje plene i miluju svojom neposrednošću, te čitaocu daju pravo čitanja knjige TIHOVANJA, u jednom dahu, bez prestanka, sa ponovnim iščitavanjima na obostrano zadovoljstvo.
Neke od ponuđenih pesama u ovoj zbirci poezije se mogu lako čitati i daju odsvirati, kao note i tonovi-najvećeg mogućeg-produhovljenog-pesničko muzičkog spajajućeg ranga. Odavno se nisu ovakvi redovi nizali i zapisivali na području ex-Yu teritorije u zadnjih deceniju do dve ili ih ja nisam imao u svom vidokrugu. Iznenadna ponuda stvara još veće oduševljenje i daje nadu, da nije kasno za nju – POEZIJU, ELITNU DISCIPLINU DUHA! To se kod ove liričarke mora i treba, bilo privatno, bilo javno, podcrtati i naglasiti. Pesme su kratke po dužini (svaka od njih ima svoje mesto na određenoj stranici, i ne prelazi prag sledeće), ali nadareno dišu dubokim plućima pružajući čitaocu mir. Dok knjigu TIHOVANJA čitamo zaboravljamo na svoj lični nemir kojim nas ova knjiga leči, vida nam rane dobokog metroa naše (moje) duše. Autorkina Muza neguje i oporavlja nadahnjuje lekovitim rečima, stihovima, dok su strofe zapravo, cele pesme.
Dok umetnica:
plače u ogledalu
vetrom u kosi
muzikom iz starog vremena
u sećanju
za sve nudi izbor…
ona se sa setom postavlja u ogledalu vremena i vekova , na raskrsnicama flešbekova, i poniranja u prošlost, (pesma, POSMATRAČ) razumom i prihvatanjem sadašnjosti, spremna da tiho dočeka budućnost, korača ka cilju i poručuje – da budemo uvek ona iskra i ona nota srca koja nedoglede u bliske boje i potrage za blagim sobom omogućuju i da (pesma SMISAO U DAVANJU)
svakim davanjem
ustoličujemo dobrotu.
Pesnikinja poručuje i rasipa – svetlost iz koje se sve rađa i ta svetlost je LJUBAV, sve od iskona što traje.
Nije isto biti sam, ili biti usamljen. U zbirci pesama TIHOVANJA poetese Vesne Kovačević Sokolović dodirujemo samoću. Vesna se otvara pred čitaocem priznajući njenu, svoju trenutnu samoću! I u samoći naviru uspomene. Pesnikinja razmišlja, stihuje, snaži se i – svedoči i sagledava najdublju sebe. Jer kako ona započinje pesmu uvodnim stihom – Samoća je istina! Autorka traga, autorka sanja, autorka piše…iz nje se izlivaju latice za leptirove, šumski čisti izvori vode.
Pesnikinja poziva sve, planetu na – praštanje! Na mir i blagostanje. Na veru u ljubav. Upozorava, ona nudi na uvid, opominje na mir, svrhu bića u 21. veku i da svakim davanjem ustoličujemo dobrotu.
Na 77. stranici knjige TIHOVANJA nalazi se pesma MILOST, i već se pojavljaju anđeli. Beli anđeli, naravno. Oni najradosniji, oni koji su pobednici, milosni anđeli.
Milost anđela
srcem nosim
ostvarena za druge
a osmišljena sebi.
Pesnikinja prkosi uzburkalim modrim morima južnim, ne daje se lako. Ide linijom težeg puta. Uspravna, smela, hrabra i jaka. Ona, presahla od bdenja mornara, sledi ga, nemirom i drhtajem, neumitnom snagom sna, svemu prkosi. U interesantnom dokumentu-pesmi HAOS I RED, opet kontrast,već po samom naslovu, naslućujem da nije slučajno prvo pomenut haos, pa tek onda red. U krajnjoj instanci, haos je generalno više prisutan u svakodnevnici, ali Bog, molitva, liturgija, pričest i ispovest- upućuju na zasiguran red i mir. U dokumentu NAPISAN STIH dolazimo do krucijalnih stihova, a oni glase:
Kao leto na početku jeseni
ozarenošću podarite
sebi zaborav
na čekanju na peronu melanholije…
Tu, na peronu melanholije, neobične sintagme, očitavaju se suštinski odbljesci i naleti psihičkih i stanja pojedinca, mase i nacije – planete zemlje! Nedugo nakon „Napisanog stiha“, gotovo proročki, dolazimo do pesme OGLEDALO, što je argument plus da ova knjiga Tihovanja ima svoju žilu kucavicu, i da nije nastala tek tako, na prečac, već je plod dugih i dubokih razmišljanja pesnikinje.
Liričarka Vesna Kovačević Sokolović
traži sebe, kroz veru, red i varku
u godišnjem dobu što blista
dobija putanju čarolije što zrači
u strepnji spasenja
prorokovanu
iz ogledala Tarkovskog.
Da, lepo sam osetio i nagovestio – MOLITVA- je nezaobilazni motiv u ovom pesničkom darovanju. Isto tako je i nazvana pesma, poruka svima vama, meni, svakome, kao putokaz! Molitva je suština, u tišini koja prija, u TIHOVANJIMA! Sa njom –
jedrimo zvezdanom rukom vođeni
tražeći svoj put,
noseći milost u srcu…
Neobična harmonija različitosti koja je primetna u lirskim tematskim odabirima poetese Vesne Kovačević-Sokolović, argumentovano govori da srpska i regionalna poetska scena – marginalizovana i sistemski postavljena na aparate za disanje – ali se i Vesninim pesničkim darom, stanje popravlja na bolje! Njen se trud i specifični lirski pečat istinski prepoznaje u najboljem svetlu, u njenoj trećoj knjizi pesama –Tihovanja, kojoj su predhodila izdanja BLAGODARIM i BOL. Tihovanja, glasna i jasna, toplo se nižu u stihovima satkanih od – Večite potrebe za harmonijom,
Ovovremenosti,
Pramudrosti,
Očuvanja duše,
Potrage za skladom,
Ljubavi,
Smisao u davanju,
Unutrašnjeg sklada,
Putokaza,
Praštanja,
Molitve,
Svetlosti,
Milosrđa i istine…
Ne dozvolite da vas savlada – Bol! Lečite se knjigom – TIHOVANJA! Skrivene dragulje stihovanja koje namerno nisam pomenuo u ovom prikazu ostavljam samo vama, najupornijima, posebnima. Preporuka da pročitate Vesninu knjigu TIHOVANJA – se podrazumeva!
Milan B. Popović
