U Galeriji Matice srpske ovog vikenda biće održan bogat prateći program međunarodne izložbe “Albreht Direr i njegovi savremenici. Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I”.
U petak, 4. decembra 2015. godine u 18.00 sati biće održano predavanje “Direrove samoprezentacije: konture identiteta renesansnog umetnika” profesorke dr Saše Brajović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, dok će u subotu 5. decembra u 18.00 sati biti održano predavanje “Albreht Direr i muzika u renesansi” Milana Milojkovića sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Za najmlađe će u subotu 5. decembra od 11.00 do 12.30 sati biti održana kreativna radionica “Kad umetnik stvara sliku za cara”.
U okviru pratećeg programa međunarodne izložbe Albreht Direr i njegovi savremenici, u petak 4. decembra 2015. godine u 18.00 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1, biće održano predavanje Direrove samoreprezentacije: konture identiteta renesansnog umetnika dr Saše Brajović, profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Direrove samoprezentacije ‒ autoportreti koje je načinio kada je imao trinaest, dvadeset dve, dvadeset šest, dvadeset osam godina; predstave u okviru istorijskih kompozicija; „majstorski bakrorezi“ (Meisterstiche), naročito Melanholija I koja se može smatrati vrstom umetnikovog intelektualnog portreta ‒ podstiču razmišljanje o identitetu renesansnog umetnika. Koristeći različite tehnike, formate, alegorijske reference i formule ‒ renesansni tročetvrtinski portret i srednjovekovnu striktnu simetriju kojom teži da dosegne savršenu samoprezentaciju, odnosno sliku sebe kao imago Dei, Direr se istovremeno predstavlja kao samosvestan i samosvojan, ali i uronjen u viši identitet ‒ Hristov. Direrove samoprezentacije izraz su svesti o vlastitom umetničkom geniju, uzdignutoj socijalnoj poziciji, ali i podređenosti višem entitetu. One predstavljaju njegovo subjektivno iskustvo, veru, identifikaciju sa renesansnim konceptom melanholije kao dominantnog stanja personalnosti umetnika. Direrova samopredstavljanja iskazuju sekvence uloge koje je nosio ‒ šegrta zlatarskog zanata, ljubavnika/mladoženje, renesansnog geniluoma/kavalira, samosvesnog umetnika, vernog hrišćanina i melanholika, a te uloge odredile su mu ondašnje društvene i kulturne konvencije.
Muzika u renesansi, pored kompleksnosti i kreativnih polifonih rešenja, pažnju istraživača privlači i svojim delikatnim vezama sa drugim umetnostima i to u periodu velikih društvenih i kulturnih promena kojima su postavljeni temelji modernog čovečanstva. Čini se da su kompozitori XV i XVI veka pažljivo osluškivali dinamiku svog okruženja i pretakali je u gusta tkanja melodijskih linija, umećem koje odaje brojne veze sa impresivnim dometima ljudskog duha oličenim u velelepnim arhitektonskim rešenjima, dubinama perspektive slika i lucidnim stihovima koji su se pronosili Zapadnom Evropom tog vremena. Za razliku od drugih umetnosti koje su rezultirale relativno trajnim artefaktima ‒ do danas očuvanih zahvaljujući brizi konzervatora, restauratora i kustosa ‒ zvuk muzike tog doba nije mogao biti sačuvan, već o njoj saznajemo pre svega iz notnih zapisa iz kojih nastojimo otkriti što je više moguće, pomažući se drugim pisanim i vizuelnim izvorima. Za savremenog istraživača renesansne muzike, stvaralaštvo Albrehta Direra je od izuzetnog značaja, budući da na njegovim radovima često možemo pronaći muzičare i instrumente, prikazane tako da do izražaja dođu upravo detalji o njihovom sviračkom umeću, gradnji instrumenata i ne manje značajno, društvenom položaju muzike i onih koji su se njome tada bavili.
Povodom gostujuće izložbe u Galeriji Matice srpske će biti realizovan ciklus kreativnih radionica za decu pod nazivom “Majstori davnih vremena”. Vizuelno bogatstvo izloženih grafika, mnoštvo detalja i zanimljive priče koje one donose, pokrenuće maštu i kreativnost mališana. Oni će posmatrati i proučavati izložena dela tragajući za simbolima, potpisima umetnika i fantastičnim stvorenjima koja su na njima prikazana. Imaće priliku da se upoznaju sa tehnikom grafike i da saznaju kakav je značaj ona imala u HVI veku, a kroz priče o Direrovim savremenicima čije se grafike nalaze na izložbi deci će biti dočarano vreme kada su oni stvarali.
Posmatrajući grafike koje čine Trijumfalnu povorku cara Maksimilijana I mališani će razmisliti o potrebi vladarskih porodica da angažuju umetnike koji će slikom prikazati njihove portrete i važne događaje iz njihovog života. Deca će se zatim podsetiti prethodne radionice na kojoj je bilo reči o simbolima u grafikama i pokušaće da pronađu simbole koji u Trijumfalnoj povorci cara Maksimilijana I predstavljaju pobedu. Na kraju radionice će razmisliti o nekom “trijumfalnomˮ događaju iz svog života i prikazati ga uz pomoć crnog tuša tako da podseća na grafičku tehniku.
Radionice se održavaju svake subote od 11.00 do 12.30 sati, a namenjene su deci uzrasta od 5 do 11 godina. U kreiranje i realizaciju radionica uključen je stručni tim: kustosi-edukatori, saradnici iz oblasti pedagogije i studenti pedagogije sa Odseka za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Cena ulaznice je 150.00 dinara.
Realizaciju izložbe su omogućili: Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine i Gradska uprava za kulturu Novog Sada i Kompanija Dunav osiguranje a.d. Medijski pokrovitelji izložbe u Galeriji Matice srpske su: Radio-televizija Vojvodine, Color Press Group, Maxim&Co, NS plakat, Soho Advertising Solutions, Brendon&BrendaTM, Radio 021 i Radio Planeta.
