U najavi ovog događaja napomenuli smo kako je Sombor oduvek bio grad talenata. Svi koji su sinoć bili u novosadskoj Fabrici uverili su se i sami.
Line Out i Neozbiljni pesimisti bili su na visini zadatka.
Sticajem čudnih okolnosti, našla sam se na licu mesta mnogo pre svirke, dok su još iscrpne tonske probe bile u toku. Nisam ton majstor, ali ono što sam čula u toku proba prilično me uplašilo. Slušala sam oba benda uživo mnogo puta i znam kako bi to trebalo da zvuči. Mada to nije bio zvuk na koji sam navikla, u toku same svirke, stvari su se drastično popravile.
Veče Sombora otvorio je dokumentarni film Igora Olujića „Šta je grad bez ovog grada “ čija je tema upravo muzička scena Sombora, nekada i danas. S obzirom da je ogromni prostor Fabrike bio pregrađen, cela atmosfera bila je nekako prisnija, klupska.
Nakon projekcije filma, na binu su prvi izašli Line Out. O njima i njihovoj specifičnosti pisali su mnogi. Jedinstveni su, kako u svojoj muzici, tako i u svojim scenskim nastupima, za koje je velikim delom zaslužna pevačica Jovana koja vas definitivno ne ostavlja ravnodušnima. Line Out su odličan spoj muzičara sa sjajnim idejama i pevačice koja svaku njihovu ideju i viziju muzike potpuno prenese na vas svojim odličnim vokalom, emocijom i energijom koju pokazuje na bini. Novosađani su imali priliku da sinoć čuju novu pesmu „Just a moment“ koja je, kako sam čula u komentarima publike u svojoj blizini, potpuno moćna, a ja bih se potpuno, složila sa njima. 🙂
Posle Line Out-a koji su, i pored nekoliko grešaka tonca, odsvirali sjajan koncert, na scenu su izašli veseli Neozbiljni Pesimisti. Šta god da se dešava, kakva god da je atmosfera u okruženju, ova devetorka je uvek vesela. Kako onda publika da ostane ravnodušna? Nikako. Iako na penicilinima, ja sam bila jedna od veselijih te večeri. Ali svakako ne i jedina. Ono što sam prvi put videla na njihovoj svirci su šutke. Jedan od omladinaca završio je na rukama grupe momaka koji su definitivno došli da uživaju, zabave se i nikakav problem sa zvukom, mikrofonijom ili bilo čime sličnom, oni nisu imali. Jednog od njih sam zapamtila, jer nam je dok smo stajali ispred Fabrike pre nego što je svirka počela, prišao i pitao „Jesu počeli pesimisti? “ Kad smo mu rekli da nisu, odahnuo je i rekao „Dobro je, a ja trčao da stignem“. 🙂 Sigurno je lepo znati da imaš takve fanove. Svirku su počeli jednom od omiljenih pesama publike „Centrifuga“, koja opasno preti da postane jedan od najvećih njihovih hitova i koja će, čini se, biti i prekretnica u njihovom daljem radu. Zašto, o tome u recenziji njihovog sledećeg albuma kada za to dođe vreme. 🙂
Vreme nisam merila, čini mi se da su obe svirke trajale nešto malo više od sat vremena. Premalo za ukus svih nas koji smo bili sinoć u Fabrici. Gledano sa tehničke strane ovo nisu bile jedne od najboljih svirki koje su oba benda imali, ali su definitivno jedne od onih koje će publika pamtiti jer uprkos svim poteškoćama obe svirke bile su vrhunske, što se dalo videti po publici koja bila vidno oduševljena i ushićena.
Osvrćući se na neka davna vremena, Sombor je, pored Novog Sada, kolevka kulture bio i ostao. Somborci imaju zašto da budu ponosni na svoj grad, ali on svakako ne bi bio to što jeste da u njemu nema velikih ljudi i umetnika poput ovih koji su nam se sinoć predstavili.
Slike pogledajte na facebook stranici portala Remix Press.
Autor teksta: Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
